Гласник Скопског научног друштва

7 Архишекшонски спомениши у Скопској Црној Гори 99

да закључимо, да је свод кубета почињао на 25ст више завршаца прозора у кубету. Почетак кривине кубета дао се је, дакле, са сигурношћу установити.

(Од великога је интереса покривање сводним површинама оних остатака бочних бродова, који се'налазе у четири угла између стубаца и суседних зидова. Код остатака бочних бродова до олтарне абсиде ствар је проста и лака: ту је простор који се има пресвести без мало квадратни, па је од стубаца ка зидовима (и до зидова) у оба правца конструисан по један полуобличасти свод, чијим се укрштањем у свакоме углу добива по један крстати свод. Као крстати свод овде се има разумети само онај део што се налази у правоугаонику, који би се добио кад би се (сл. 3) крајње тачке дијагонала везале правим линијама од угла капитела

Сл. 7. Изглед с југа.

ступца па паралелно једноме и другом зиду. Остатак полуобличастога свода у ширини капитела имао би се сматрати као лук који се је стопио са сводом.!

Што се тиче пресвођења остатака бочних бродова на западној страни, до западнога зида и ту је основна идеја иста, али је случај за коментарисање компликован у толико, што су ступци од западнога зида много удаљенији него што су удаљени од јужнога или севернога зида. (Отуда изгледа да је свод који је (ако посматрамо северозападни угао) разапет у правцу исток— запад трансверзалан,“ што ће рећи да се онај други, који је разапет у правцу југ—север може занемарити па сматрати као засебан лук. Међутим аналогија између пресвођавања источних и западних остатака бочних бродова очигледна је, нарочито ако се за часак предпостави да би се истоветни, први случај поновио,

' Оваквих стапања крстатога свода са луцима, које је потпуно у духу византијских конструкција, налазимо на више места у саборној цркви у Хиландару.

» Сборникђ вђ честђ на Васиљ Н. П Прага 1925. — Н. Л. Окуневђ, Некотор:а чертвг вминИ вђ средневбковомђ искуствћ зожнихђ Славлић, стр. 237.

15