Гласник Скопског научног друштва

100 Гласник Скопског Научне Друштва 8

кад би се размак од ступца до западнога зида свео на размак једнак ономе од ступца до севернога зида. Јер свод разапет у правцу југ— север продире у овај други (ел. 3, 6) баш као и код првога случаја.

"__ Пошто је кровни покривач, према довољно познатој традицији, постављен свугде директно преко сводних површина, то је и облик крововима одређен самим распоредом сводних површина. Као што се у унутрашњости цркве главни брод и трансепг секу формирајући крст а остављајући на своме раскршћу место за развој кубета, тако се и у спољашности њихови кровови, засебно изведени, убијају сваки за себе у квадратни део тамбура, остављајући више себе кубе а ниже себе кровове, који покривају остатке бочних бродова. Абсида и кубе покривени су засебним крововима који су добили форму основе и сводова које покривају.

Ефекши монуменшалне пласшике. — (Сразмерно широки размак унутрашњих стубаца, у односу на њихову релативну висину и на висину сводова, дао је могућности да ова црква добије врло пријатни унутрашњи простор, што се, без устезања се може рећи, врло ретко налази у српској архитектури (сл. 6). Јер, ушавши с врата, човек једним погледом и без напора успева да види цео простор наједаред, при чему ни кубе не чини изузетак и види се највећим делом, све до почетка свода који га завршава.

Како је основа ове цркве и сувише проста и обимни зидови су назидани по обичноме правоугаонику, то о пластичности маса при земљи не може бити говора. Једино абсида јако искаче из зидне масе и, као што смо напред нагласили, дејствује као ризалит.

о тек горе, према. висини остатака бочних бродова масе почињу да се разуђују. Кровови, који покривају остатке бочних бродова, остају ниже на све четири стране; абсида се са својим хоризонталним венцем пење до највиших тачака венаца њој блиских остатака бочних бродова, а трансепт и главни брод издижу се изнад свега и укрштају се, улазећи у квадратни део тамбура кубета. Квадратни део тамбура кубета прима на себе осмоугаони део који се је завршавао, остатци нам јасно говоре, таласастим кровним венцем.

'Већ и овако као руина, црква ова оцртава на небу пријатну силуету истинскога монумента (сл. 1) чије је масе извајао архитект рођени образован. Овај таленат архитекта вреди подвући кад се има на уму оно што је раније речено, т. |., да је код ове цркве и унутрашњост не мање добро решена. Међутим, да спољашност буде решена сликовито, што је, у опште узев, одлика српске архитектуре, а да је у исто време унутрашњост решена добро, широко и пријатно, што је опет одлика ране византијске архитектуре, то је ствар, на коју се наилази врло, врло ретко.

Ефекши друтосшепене пласшике. — Постигавши једном ефекте монументалне пластике, архитект Љуботена обраћа своју пажњу пластици зида употребљујући увек радије елементе који му изилазе спонтано из саме конструкције, докле оне елементе, који му нису костуром грађевине дати, употребљава само онде где мора, да би, макар стилизовано, нагласио конструкцију и онде где је и стварно нема, а могло би је бити.

У размаку ширине трансепта, одговарајући тачно наспрамним слободним ступцима у цркви и луцима који се опиру о зидове, испуштене су у зиду, врло мало и дискретно, четири лизене, које, пресведене и везане великим архиволтама и њиховим појачањима, исцртавају пластично на фасади конструкцију која се иза њих налази, а у исто време дискретно оживљују равне површине зидова (ел. 1, 7). Четири испуста, на четири угла цркве, као анте, маркирају оба зида који се ту сучељавају, а у исто време подухватају архиволте које се гранају од главних лизена. Ове ниже архиволте означавају бочне бродове а својим појачањима и оне исцртавају тачне линије сводова који се иза њих налазе.

Али на источној и западној фасади, архиволте и испусти за лизене не одговарају тачно конструкцији коју представљају. (Ово је учињено по нужди, јер на источноме зиду (сл. 3) јаки зидови абсиде стеснили су место где је требало