Гласник Скопског научног друштва

ЖИВОПИС ЦРКВЕ У ЉУБОТЕНУ.

У првобитноме стању, неизмењен познијим преправкама и освежавањем остао је све до данас интересантан живопис лепе и симпатичне цркве код села Љуботена у околини Скопља. Црква, посвећена светом Николи, подигнута 1337 године, запустела је врло рано. Несакривена и јако истакнута она је била на ударцу свих похода неверника и брзо је, после пропасти српске државе у Средњем Веку, постала жртва пустошења и рушења. Трагови насиља осећају се врло јако и на њеној архитектури и на њеном живопису. Многе су фреске потпуно уништене; друге су тако оштећене, да се једва распознају. Црква већ столећима стоји откривена и фреске, изложене погубноме утицају стихија и непогода, стално пропадају. Данас нема више фреске читаве, свака је повређена и оштећена.

Живопис у Љуботену припада златном веку старе српске уметности. Он је од великога значаја и за иконографске студије и за познавање новога стила, који избија на видело за владе Душанове.

Пада у очи, да у доњој зони слика нису никако насликани свети пустињици, ма да је за њих обично резервисано место у првом пољу цркве илиу нартексу. За тим је врло интересантно, да је највећи број композиција посвећен чудотворним исцељењима Христовим. Циклус слика из Страдања Христова, несумњиво, заузимао је горње партије цркве. Из њега су се сачувале неке сцене у простору кубета испод трифоре на јужном и бифоре на северном зиду и у олтарском простору. М циклус Великих празника био је, без сумње, илустрован у простору кубета.

На западноме зиду остале су још само неке слике. У доњој зони су били насликани с обе стране улазних врата арханђел Михаил (јужно) и арханђел Гаврил (северно). Године 1912 могла се још видети слика арханђела Михаила. Данас она више не постоји. ИМ лик арханђела Гаврила (о аруга Гакфна) више од половине је уништен. (Северну половину западнога зида заузимају ликови св. бесребрника Кузмана (Те Вошиа) и Дамјана (сте Дамнанк), а на јужној половини сачувао се само лик св. ПЏешке (Петка), док је други лик толико ишчилео да се не може распознати. У горњој зони одмах изнад улазних врата било је насликано Успење Богородице, ну слика је сасвим уништена. Несумњиво је и јужно од ове слике била илустрована каква сцена у свези са сценом смрти Богородичине, ну она је пропала. Северно од Успења Богородице насликано је Вазнесење Ботородичино на небо (сл. 1). Од свију слика на западноме зиду најбоље је сачувана ова слика, ма да је и она јако страдала. (Она долази у ред необично ретких композиција у иконографији хришћанске уметности на Истоку, коју је више интересовала смрт Богородице, него њено вазнесење. На Западу је и цркву и уметнике више интересовала сцена Вазнесења Богородичина, па се и празник смрти (успења) Богородичине на Западу зове празник Вазнесења (Аззотрноп, Ниптејаћи, Аззгшта). У Љуботену је доле насликан саркофаг, у коме је Богородица била сахрањена.