Гласник Скопског научног друштва

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ФИНАНСИСКЕ И ВАЛУТНЕ НЕПРИЛИКЕ ТУРСКЕ У ВРЕМЕ ХАТИШЕРИФА 0Д ГИЛХАНЕ.

Непрестани ратови Турске првих деценија 19. века с побуњеним хришћанским народима, с непокорним пашама и с Русијом потпуно су уништили и онако слабе финансије Турске. Да дође до новчаних средстава, Порта је прибегавала разним средствима, која су помагала само у моментаној неприлици, да доцније својим последицама створе још веће тешкоће. Тако се управа државне ковнице новца дуго времена служила примитивним средством детериоризирања новца. (С падањем унутрашње вредности падала је и куповна вредност новца. Тим је држава у посебној форми конфисковала један део готовине својих поданика. (Обарање вредности новцу изазивало је поремећај и у свима другим односима вредности, у односу између рада и наднице, наднице и животног стандарда и неподношљиву скупоћу, с којом вредност прихода није одржала исти корак. Једно је време Порта покушала да заустави то зло (1832—1836), али кад је 1836 учинила напор и отплатила остатак ратног дуга Русији (80 милиона пиастера), девизе су поново нагло и јако скочиле. Припрема и обнова рата против египатског вицекраља Мехмед-Алије због Сирије, катастрофалан пораз турске војске (24 јуна 1839) и предаја флоте Мехмед-Алији повећали су не само политичке него и финансиске неприлике Порте.

Реформа администрације, особито прибирања порезе, отпочета је још при крају владе султана Махмуда Џ под утицајем либералне струје са Решид-бејом на челу. Решид-беј, који је био дуже времена турски представник у Лондону, позван је и преузео је, после дужег руског отпора, управу министарства иностраних дела (1837) и наскоро је добио наслов паше. Кад је ступио на престо 16-годишњи Абдул-Меџид (1 јула 1839) би реформна акција инаугурисана у високом стилу хати-шерифом од Гилхане (од 3 новембра 1839), за који припада највећа заслуга Решиду. У духу либералних идеја очекивао се сав спас од доброг државног уређења и обећавала се благодат добре управе с помоћу нових установа. У тој карти слободе давана су јамства за сигурност живота, части и својине султанових поданика, обећавана је правилност у подели и побирању пореза и уређење регрутовања и војног рока.

вај је хатишериф требао да, после војног пораза у борби с МехмедАлијом, ојача симпатије Европе према Порти, која је сад требала дипломатску помоћ сила. Због модернизовања Египта, које је олакшавало европску трговину, Мехмед-Алија је био стекао добар глас у Европи.

„Док се дипломатска акција сила у египатском питању, захваљујући првенствено Енглеској, развијала у корист Порте, настављена је реформна акција у духу хатишерифа од Гилхане под вођством Решид-паше. Мукате (продаја чинова) укинуте су (са 1 мартом 1840) једну годину пре него се намеравало.: Али с

: Државни архив, Беч (Наџ5-, Ној- ипа ЧЕаајвагећу), сер. Тикаше Еарромз де СопећапнР 1 рр

поре! 1840 Му. 382 Ги. Е, од 8. јануара 1840. Штирмер Метерниху. Њ)дет Карр. 1839, Ме. 379 ће. Е. 20 децембра 1839.