Гласник Скопског научног друштва

7128 Гласник Скопског Научно Друшшва 2

тим укидањем уништено је једно врело прихода, а да није отворено друго. Аустриски интернунције и пуномоћни министар барон Штирмер питао је Решида, како ће Порта попунити издатке. Решид се надао, да ће се за почетак моћи да помогне примљеним предујмовима из провинција, а за даље се уздао у финансиску помоћ Аустрије и Енглеске. Решид-паша је молио Штирмера да га аустриска влада помогне и упути у реорганизацији финансија. Штирмер је истакнуо, како је тешко из далека давати упуте да се установи један финансиски систем, који би одговарао земљи, јер се он мора да оснива на множини околности, које се могу познати само на лицу места. Интернунције је налазио да би се Порта могла задовољити једино тако, да јој се пошаље један финансиски експерт, који би се упутио у право стање финансија и финансиских извора, те би помогао својим саветима. Решид-паши се свидела та идеја, само је мислио, да би се тај стручњак требао држати по страни и општити с Портом само преко интернунција.'

___М велики везир је прихватио ту идеју и дуго се трудио Решид-паша да је оствари, али јој аустриска влада није била склона. Штирмер је настојао да за то предобије Метерниха изгледима, да би тако могао сузбити француски утицај, против којега се бори.“ Метерних није показивао нарочите склоности, да се и у којем облику ангажује у сређивању разривених турских финансија. Да би, ипак, показао сусретљивост, изјављивао је, да ће удовољити Порти и тражио је, да Порта пошаље у Беч документа, која би служила одређеном чиновнику као основица за рад, да их он најпре проучи. Порта се није могла одазвати тој жељи него је обећавала ставити том стручњаку све потребно на расположење, кад дође у Цариград“ и жалила је што га аустриска влада неће да пошаље.“

Кад је таква мала ствар тако тешко ишла, разумљиво је да су се још теже могла остварити настојања Решид-паше да добије на страни зајам, који се ипак показао неопходно потребан, да би држава могла да испуни своје обавезе и да јој се омогући финансирање особито у то тешко прелазно доба од старог порезног система у нови реформни јер предујмови провинција нису могли покрити потребе.“ Али, узалудна су била настојања Решид-паше, да добије зајам с помоћу аустриске и енглеске владе, које су се показивале најпријатељскије према Порти. Решид се најпре обратио Штирмеру с молбом да говори лорду Понсонбију да се заузме код своје владе да Порта добије зајам у Енглеској од 50 милиона франака. Решид је обећавао да ће Порта дати у залог једно острво евентуално Ципар. Понсонби је лепо примио ту идеју, али је сматрао да би мање противности код других сила изазвало залагање бакрених рудника у унутрашњости Азије. Решид-паша је пристао и на то.'

Решид-паша је заинтересовао познату бечку кућу Сина (Ба), да преговара о зајму Порти у суми од 40—50 милиона пиастера на сигурну залогу, као бакарне руднике и сл. али се она није смела да озбиљно упушта у ствар пре него се сврши египатски заплет. (Ова је кућа стављала као услов гаранцију аустриске владе. Решид-паша је истицао да би то била обична позајмица на три или четири године уз залогу царина или чега другог“ Али, дуго је морао Решид-паша чекати и ургирати одговор из Беча и Лондона. Међутим је почео посредовати цариградски банкар Француз Жак Алеон (АПеоп) и на основу једног писма Сине саопштио је Решид-паши, да је Сина приправан да даде зајам. То је Решид-паша приписивао интервенцији Метерниховој“ и пожу-

: Љадет 1839, Ме. 372 116. А—В 13 новембра 1839. 2 Љадет 1839 Мг. 379 (6, 20 децембра зестеће, 1840 Му. 382 Е, 8 јануара, Мг. 407 А—С 10 јуна. У Блдет, Бенке рагнецнеке Штирмера Метерниху, Цариград ! априла 1840. Љад. Ми. 397 С, 8 априла 1840. Љаа. Ми. 407 А—С, 10 јуна 1840. Љадет, Му. 395, ТЕ. В, 25 марта 1840. Љла. 1839, Му. 379 Та. Е, зестеће, 20 дец. 1839. Љад. 396 С, 1 априла 1840. Љиа. Мх. 397 С, 8 априла 1840.

го землм~ о