Гласник Скопског научног друштва

3 Један поглед на финансиске и валушне неприлике Турске 129

ривао је одмах да добије предујам. Али, убрзо се разочарао. Штирмер му је саопштио поруку Метернихову од 26 маја, да му ћесарова влада не може дати гаранције. Чак се уочи тога саопштења Решид некоме жалио, да Метерних не рачуна више са дужим опстанком турске царевине. Ни јевтин савет банкара (Сине да заложи царске диаманте, није много користио Решиду, јер је био неизводљив, а Решид је тврдио да и нема диаманата, иначе не би тражили зајам него би диаманте претворили у новац. Одлуку Метернихову нису могле променити ни Штирмерове информације, које је поверљиво добио, да би се Порта у овој невољи обратила Русији.“ Метерних се држао савета, који је дао Порти у својим опширним погледима о ђулханском хатишерифу, нека се чува кредитних операција у хришћанским државама пре него осигура средства с којима ће располагати.“

И Сина је демантовао саопштења у оном опсегу, како их је Алеон саопштио Порти. (Сина је наглашавао Алеону, да је он то писмо упутио само за њега и да се он, Алеон, сувише пожурио да га саопшти Порти. Сина држи додуше турску државу као солидну и осигурану у егзистенцији, без обзира на исход египатске ствари, незадужену, али истрчати са сумом, малом за владу али великом за банкара, у висини од 3—4 милиона форинти без гаранције и залога, у немирно политичко време, за 1—1'/, годину дана, није држао за разборито. Истицао је да би турска влада могла заложити диаманте и бисер. Пре него би ставио понуду тражио је испуњење два услова: да се и Алеон ангажује и да се прибави гаранција. После тога тражио је да се већ од прве жетве памука, лана и др. одмах отплати један део зајма, а захтевао је и.бакар за подмирење дуга. Наравно да Порти није могао ништа користити овако краткорочан зајам у њезиној финансиској невољи. Али ни стање турских финансија и досадашња финансиска пракса државне ковнице новца није улевала ни мало поверења страним финансијерима. Штирмер је послао својој влади један, ни мало ружичаст, мемоар о турским финансијама, који му је израдио један од првих цариградских трговаца, Теодор Балтаци, са много познавања прилика у Турској.“ Тај мемоар допуњава слику о финансиској ситуацији Турске, како ју је дао Убићини у својим делима о Турској, те га ниже у изводу доносим.

Убићини истиче узроке, због којих је Порта прибегавала умањавању унутрашње вредности новца, задржавајући номиналну вредност: финансиске тешкоће и дефиците особито због ратне оштете, коју је почела Русија да намеће Порти од кучук-каинарџиског мира." Балтаци, као практичан трговац, интересује се више за сам начин детериоризирања новца. Државна ковница (ћоге] де Ја топпаје) Турске сматрала се — по Балтацију — увек па и у његово време као нека султанова апанажа. Чиновници тога оделења желели су угодити султану, аи сами се обогатити ванредним сретствима, те су му сугерирали мисао 1814 да искује златан новац од 25 пиастера назван махмудија, који је имао стварну вредност само од 17 пиастера.

Агенти државне ковнице отворили су агенције у Европи „да би боље искористили ту нову индустрију“ и добављали су отуда злато у замену за трговачке менице. Али, умножење тих римеса изазвало је скок курса девиза. Та прогресивна хоса проузроковала је опет јак извоз старог турског новца. Турски трговци, наиме, продајући агентима државне ковнице своје менице, за које су агенти увозили злато из иностранства, слали су за њихово покриће знатне

+ ла. Му. 407 А—С, 10 јуна 1840.

» Њла. Ми. 406, 3 јуна 1840.

5 Мебегшећа Масћоејавзепе Раргете М1, стр. 363, 3. дец. 1839.

4 ад. Му. 404 р од 20 маја 1840.

5 Кећежопз зиг |бкаћ Чез Плалсез де Ја Тикаше раг ВаКаха. Држ. арх. у Бечу, Тигаше, Каррог5. 1840, додатак уз Ми. 398 В, Цариград 15 априла 1840.

„5 Кегез зиг Ја Тагаше.... рак М. А. ШЉаеши | рам, 2ете ед. Рам 1853, стр. 313 и д.: тако је пиастер (гуруш-грош) пао од своје првобитне вредности, једнаке са (угарским) „краљичиним талиром“ одмах на 2 фр. 60 сантима, и падао је све ниже, док није за владе султана Махмуда П. 1829 пао на 20 сантима. Отприлике на тој се вредности стабилизирао.