Гласник Скопског научног друштва

730 Гласник Скопског Научног Друшшива 4

суме старог турског новца. Цена овог новца скакала је због тога у размери са скоком девиза.

За кратко време изравнала се цена злата због девизне хосе са стварном вредношћу комада од 25 пиастера. Тад више није могла управа ковнице да нађе добитак, који је уживала за време од 4—5 година. (С тога она подузе 1819 год. да детериоризира отприлике за 20'%/, и номиналну вредност новца, заменивши му и име с новим именом „русон“. Доцније, 1822, изједначена је приближно номинална вредност тог детериоризираног новца са златном вредношћу, те се прибегло новом новцу од 12 пиастера, названом адлие. Доцније је из истих разлога детериоризиран и овај новац и то је имало исте последице: хосу цена злата. За то су сковани 1828 златници од 20 пиастера названи »хаирие“ (срећни) и фамозни новац од пет пиастера од бакра и сребра, познат под именом бешлик (петак). Ковање бешлика подузето је такођер у вези с издацима за руски рат и ратну оштету.“

урс на Лондон био је сада 60 пиастера за једну ливру штерлинга, а златник је претстављао стварну вредност само од 12 пиастера и три четвртине, сребрени бешлик само пиастер и по, а циркулирао је за пет пиастера. Та готово потпуна фалсификација изазвала је нову ванредну хосу девиза. Тако је ливра штерлинга скочила са 60 пиастера од 1828 године на 100 пиастера крајем 1831. То је, наравно, изазвало нову скупоћу свих потрошачких артикала у Турској.

алтаци мисли, да је дотле турска влада била потпуно индиферентна и апатична према том уништавању јавног благостања и да јој је тек сада врхунац те финансиске револуције пробудио пажњу, те да је под њезиним утицајем ограничено то фалсификовање новца и исцрпљивање златних и сребрених залиха земље и даје управа државне ковнице настојала да се одржи равнотежа између увоза и извоза. Ипак, та уметна равнотежа порушена је при првим незгодама 1836 и 1837. Девизе на Лондон, које је држала управа ковнице на курсу од 98 пиастера, скочише нагло у размаку од 6 месеци на 119 пиастера.

То је био ужасан призор, каже Балтаци. Дирекција ковнице није могла да нађе никакав лек тако тешком злу, којем је сама била крива и стајала је као равнодушан посматрач несреће, која је притисла земљу због депресијације пиастра.

Због тога је био извоз старог и новог златног новца огромно велик. За плаћање дугова у иностранству свак је прибегавао одашиљању злата и сребра. Али, кад се приближавала жетва, девиза на Лондон пала је постепено са 119 пиастера на 107 и 106.

Тим системом фалсификације новца народ је потпуно лишен свога богатства, из земље је извучен готово сав метални новац, злато и сребро, једино средство за измену производа између нарбда.

Док је на једној страни народ неосетно пљачкан тим системом фалсификације, продужавале су се старе злоупотребе и увођене су још штетније нове. Напредак и чак опстанак поданика предан је на милост и немилост провинциских гувернера и њихових љубимаца. Извор највећих зала, која тиште Турску, и потпуног осиромашења долази од погрешног финансиског система, који је одавно био у пракси и који се срећом, каже Балтаци, недавно укинуо. То се још дало сносити, док је Турска цвала и била јака. Али, пошто је почела пропадати, то се осећа врло тешко, јер влада меће на кошку све државне изворе, да би се приправила на одбрану или на нападај. Док су још владала наследна феудална богата господа, они су се бринули за благостање својих поданика, али тај је систем порушио задњи султан (Махмуд П), а при том је задржао стари систем, да се продаје управа над покрајинама. Балтаци, који пише извештај за реакцианарног министра (Метерниха) још феудалне Аустрије, сматра тешком погрешком, што је султан не само свргнуо са власти него и опљачкао и чак уништио најстарије и најбогатије васалне породице.

: ОЉаени, ор. си. р. 314,