Гласник Скопског научног друштва

5 Један Поглед на финансиске и валушне неприлике Турске 131

(вргнувши ове старе гувернере надоместио их је султан пашама, који су се морали обавезати уз гарантију једног сарафа, банкара, да ће дати државној благајни једну одређену суму новца за приходе провинције, која им се поверава. (Они су морали давати велике поклоне и разним великодостојницима царства, особито султановим љубимцима, чинити велике издатке да подигну своју будућу палачу и регулисати обавезе према свом сарафу. Једном речи, пошто су учинили велике дугове, они су одлазили пре с намером да експлоатишу поверену провинцију него да њом управљају. Тако је и најпоштенији човек, натоварен дугом, био приморан да извуче што више из провинције.

Прве паше још су могле у провинцији наћи средстава да се обогате, а да ипак не изазову расуло. Али мало по мало, због гуљења, регрутовања, провала и особито због пљачкања народа с помоћу одузимања злата у замену за лажан новац од бакра и сребра, народ је лишен свих средстава за живот. Још му је стање отежано увођењем нових такса т. зв. иштисапа или мири, монопола, тескера, дозвола за куповину или продају.

Земљорадник је престао да буде господар својих производа. (Он их је морао продати јевтино или монополској управи или лицима, која су имала привилегиј, да једино они могу куповати целу жетву једног извесног производа.

и, захваљујући добрим диспозицијама младога султана и просвети коју су садашњи министри стекли за време свог кратког боравка у Европи, Турска ступа на истински пут позитивних рефорама, без којих би свака нада на опстанак овог царства била изгубљена. Ако се царство реформује или, боље рећи, реконституише, његова ће регенерација датирати од проглашења хатишерифа од Гилхане.

Као лек за привредну кризу препоручује трговац Балтаци акцију, која би помогла земљорадника пољопривредним алатима, семеном, градњом кућа да појача своју продукцију. Влада једног земљорадничког народа мора помагати земљорадњу. За то је потребно понајпре респектовати својину, спречавати злостављање, ублажити за неколико година порезе и дати земљораднику нових олакшица па и новчане помоћи.

Влада мора поднети жртве у тешкој ситуацији, кад има дефицит од 40 милиона пиастера, којих непосредну исплату траже са свих страна.

Турска треба финансиских средстава. Страни капиталисти не ће да јој их дају због многих неповољних шанса. Порта је досад одбијала да се баци у наручје једног опште познатог финансијера, који је тражио стварне гаранције и есконт од 35"/, на капитал, који би позајмио уз 5'/, камата (дакле емисиони куре 65).

(Одбивши зајам уз тако тешке услове, Порта је дошла на мисао да изда папирни новац у суми од 50 милиона пиастера уз подлогу од 10 милиона металног новца, који би служио за измену на доносноца с губитком од 2".

Та би мера имала огромне неповољне последице. Ниједна влада не сматра ту меру као извор добитка него као помоћно сретство за трговину и промет и то преко једне добро осигуране и контролиране банке.

(Од емисије папирног новца имала би Турска две штете. Сребрени новац у промету већ је тако и тако лажан, јер има мање него '/, своје номиналне вредности. Измена добара врши се због тога много спорије него пре за златан новац. Због тога се отпре неколико година морала ковница новца да одрече трговине с променом новџа. Осиромашена Турска троши много мање него пре и има мање да плаћа Европи. (Осим тога, још су знатне суме старог и новог златног новца у промету у Турској, којим је досад изравнаван дефицит у трговинској биланси. Због тога сталног одливања новца умањила се његова циркулација и цена му скочила, а и курс дошао до паритета са сребреним новцем од 5 пиастера.

Ко би имао поверење у емитоване ноте без покрића при оваквом финансиском систему

Последица би била та, да би свак избегавао те ноте и настојао да свој вредећи новац претвори у европске девизе, а тим би овима цена скочила. То

9%