Гласник Скопског научног друштва

3 Басшарни у нашој земљи 77

Пеонију. Тиме што ће он ту населити своје верне Македонце, он ће осигурати границу која је увек изложена дарданским упадима. Али, као што смо видели, ти људи не насељавају се у Пеонији, него у једној области која је некад носила то име и која се налази далеко на југу од Пеоније и северне границе Македоније. ИМ, још, македонски краљ диже с њихових места те људе

не што су му верни него што ће на њихово место довести верне.

Год. 182 враћају се од Бастарна посланици које им је Филип био послао за помоћ (Шм. 40, 5 кефјегап! (огје, аџов пизета за Вазгатпаз ад агсеззепда аих а). По свој прилици то нису они посланици о којима смо напред говорили него други, које је он послао доцније. Ови посланици доведу краљу неке бастарнске племиће па чак и неке чланове краљевске породице. Значи да је Филипова понуда била добро примљена од варвара. Један бастарнски принц обећа да ће дати своју сестру Филиповом сину. Дошло је било, дакле, до озбиљног резултата. Ливије примећује: егехегаћцџе сопзостано сеп еји5 апптшт гео15.

Идуће године (181) Филип скупи војску у Стоби (данас Градско) и пође у медску земљу (на средњем току Струме). У том походу он се попне на једну високу планину, одакле се тобоже видело Јадранско и Црно Море, јамачно данашњи Витош. (Одатле пође на Дентелете, чију земљу опусти, па се онда опет врати у Медику а затим у Македонију. Да ли се он пењао на тај врх из простог љубопитства и задовољства или да начини неки утисак на суседна племена, то дабогме ми не можемо знати. (Ово друго, ипак, не изгледа много вероватно. (Околни становници су се и сами ваљда пели на ту планину и таква пењања уопште не могу људима те врсте импоновати.

Међутим, вероватно је да Филипов упад у ову област има везе с његовим уговором о савезу с Бастарнима. Јер Ливије нам каже да је по уговору с варварима краљ био дужан да им осигура пут кроз Тракију (Шу. 40, 57: сотроз ита ашкет 512 (детаћ, !гапз!шт рег Тћтасат шп ећ соптеавшт Вазтактив РАШрриз ртаезјатеђ). Ипак, ако се држимо строго извора, Филипов упад морао би се друкчије објаснити. Јер Ливије додаје после наведених речи да је Филип придобио поклонима трачке кнезове да пропусте Бастарне (14 че [асеге розвеђ, геслопшт рипсјрез ог соетаћ Бде зџа ођПсаја расајо аспипе #апзиигов Вазјата5). (Оба мишљења могла би се измирити на тај начин, што би се Филипов упад био завршио споразумом с трачким кнезовима. Али Ливије не везује ова два податка која нам даје. (Он не каже да је Филип поклонима задобио трачке кнезове онда кад је упао у њихову земљу. Према њему судећи, ове су ствари потпуно одвојене једна од друге. За то би говорило и што овај

илипов поход пада у 181, а долазак Бастарна тек у 179 г. 'Трачке кнезове је требало придобити непосредно пред долазак Бастарна.

Филипова је намера била да доведе Бастарне у Дарданију. За то је он имао два разлога. Прво је хтео да уништи Дарданце, који су му толико досађивали. А друго мислио је да Бастарне одатле може после послати на Италију. (Они би узели пут преко Скордиска. А са Скордисцима лако би се споразумели

' Ни Ливије ни Полибије не кажу да су то били Македонци.

лрфтоу џзу ар ољђтф толутђу порестђатфуто туђу буусуду бли де1 реААоута поћерећу проб " Роројоро Бу тфу стирамесљаљлфу о поролјаћиллоу пбћефу тобб ЕУ ЋОЛлињооо Фудроб јато, тежуфу жаћ руду фуоатдхб)б томђоамто ретолајем #15 ТЛУ Убу џ:у "Нројау то 65 полаљу Положау тросалорвронгуту; тАђрфсам (дЕ) жоћ Оружљфу хол Варћероу тас пбдћешс, Фе |еболотериг одоф ође 5Х тобтфу тистефо 0торЕођсте пала та паристасе. — Кетасћ 269 говори још и о осигурању равнице Дрима!

ођ

8 Тлу. 40, 5 адаихегапаие паде пођЏез 1имепез се гес! аиоздат сепет5, диогшт ипиз зогогет виат ја табтоплшт РЕШрр; Ббо роШсеђаћи“. Ливије каже да је та Бастарнка само понуђена за жену Персеју, а не да се и удала за њега. Доцније Ливије прича (42, 5) да се говорило да је Персеј својом руком убио своју жену после очеве смрти. Не смемо тврдити да је реч овде о тој Бастарнки. Мало би чудно било да се Персеј опет обраћа за помоћ Бастарнима, да је ту њихову принцезу убио. — Није тачно ни то, како мисли Мезе Ш 100, да је Еумен оптуживао Персеја да је убио прву жену; по Ливију, такав се само глас проносио (42, 5 сопфа Регзеа (Фата стаћ розе раје тогет ихогет тапи зџа оссјазве).

4 Там. Х. 21.