Гласник Скопског научног друштва

78 Гласник Скопског Научно Друшшва 4

да их ови пропусте кроз своју земљу. Чак би им се Скордисци вероватно придружили у том походу на Рим, јер су били сродни по језику и обичајима.“

Бастарни пођу с Дунава у Дарданију 179. Најпре су ишли мирно и несметано кроз Тракију. Али у том им дође глас да је Филип умро. То сазнаду и трачка племена кроз чије су области путовали. Онда их Трачани почну нападати, а они њихове земље пљачкати. Бастарни су били јачи и пошто им домороци нису могли одолети у равници, они се повуку у планину Донуку. Онда једни Бастарни одлуче да се врате одакле су дошли, а други, њих 30000, под Клондиком продуже пут у Дарданију.

Клондик је могао изабрати два пута за Дарданију. Могао је ићи преко Пауталије (данас Ћустендил) или преко Сердике (Софија) и Наисуса (Ниш). Немамо начина да одговоримо на питање којим је од та два пута он ударио. Кетасћ (276) мисли, без разлога, да је ишао на Ниш.

У Дарданији Бастарни отпочну рат с домороцима. Њих помажу суседни Трачани и Скордисци. (Они су сваким даном несноснији. Зато се Дарданци реше да предузму неки озбиљнији корак. (Са свих страна они се скупе у једном граду који није био далеко од логора Бастарна. Била је зима и Трачани са

кордисцима врате се кућама. Кад тако Бастарни остану сами, Дарданци се поделе на двоје па једни пођу право на непријатеља да га узнемирују а други ударе странпутицом кроз неке шуме да га нападну с леђа. До боја дође пре него што су они могли заобићи Бастарне. Дарданци буду побеђени и сагнати у град, који је био отприлике дванаест римских миља далеко од бастарнског логора. Победиоци похитају за побеђенима и опколе град. Али у том онај други део Дарданаца нападну логор који су Бастарни оставили без заштите... Ова последња реченица у Ливијевом извештају о овом догађају није завршена.“ Према томе ми не знамо шта је било с бастарнским логором. Знамо само то да су се Бастарни после тога повукли на Дунав, као што ћемо доцније видети. Јамачно су им Дарданци заузели логор. У осталом, то треба закључити и из тога што је логор био небрањен. Али ми не можемо пристати уз Келасћ-а,

: Пагдапотит сетет дејеке ргоровгИшт егаћ 1паџе еогит асто зедез даге Вазћалтив. дирјех пде ега соттодит Аииушт, 1 ећ Пакдапћ, сепз зетрег !пбеззата Маседошае Тетропђизаие птаијв кеошт папинепз, ТоПегећит, еђ Вазјаглае кећсна та Рагдаша сопмафиз Шепзаче ад рорцјапдат Жаћат роззепЕ пећи. рег Оеогаасов Жег еззе 24 тате НадмаНсшп Лаћатдаче; ађа ма гадие! ехегсишта поп розе. [асПе Вазкатиа Осогдвсо5 ШЊег дафигов: пес еппи аше Ппоџа аџЕ топђиз [аедиајег] абћогкеке; ећ Тргоз афипскигоз зе, сшт ад ртаедат оршепназтиае сеп те мг ззепћ. шде 1 отпет еуешшт сопзша ассоптодађаши:: зјуе саез! ађ Кота [огеп| Вазгагпае, Ракдапоз Еатеп зиђјакоз ргаедатаче ех гећаина Вазјатпагшт е! роззезнопет. ШЊегат Рагдатае војасјо фоге; з!ув рговреке гет сезаззепћ, Котапја ауег5јо тп Вазбаглагшт Бе ша гесиреганштит зе шп (бтаесја, диае апиаззе! (Шу. 40, 57). — Мезе Ш 31 мисли да и Гознп. ХХХП 3, 5 говори за то да је Филип имао намеру да пошље Бастарне на Италију доцније. У ствари, овај писац помиње само Скордиске (Мат ећ СаПов еогадасоз ад ђе зостебавет регршегаћ...... јеслазе џе Котапшв отаме ђеЏшт 81 десеззи).

Ливије (40, 57) каже да су на тај полазак Македонци одавно чекали (геп5 Вазјагпагшт, фи зоШскава . Не каже нам се зашто Бастарни полазе тек 179, кад је споразум учињен, изгледа, још 182.

8 Омашка је кад Мезе, Сиипаав дег гбот. безећеећее, 4. Апзо., 139 каже да су се Бастарни појавили у Тракији кратко време после Персејевог ступања на престо.

4 Рагдаш сша Вазгаглаз пол тодо поп ехседеке Нифиз 5:15, диод зрегауеган!, зед отамгогез Бем 1а ф!ез сеттекепћ, зиђихоз Тћтасит ассојанши еБ Зеокфавзеогит ачхИћз аџдепдит аћаша зе! Кетлете ган, отпез ипаф ие аглан ад оррит, диод ргохитшт сази5 Вазћагпаншт ега сопуезшиле. Неетвз егађ, е# 14 ап (етриз ејесеганћ, шј Тћгасев Зсогавсуие 1 Нпез зиов ађтели. Опод иђе На Фасћит ећ 80105 јат еззе Вазјаглаз ацфетип, ЊИалат ФуациЕ сорјаз, рагв шЕ гесјо Шпеге ад Јасеззепашт ех аремо !геђ, рагв демо заћи стештацисја ађ #егоо адотедекећит. Сефетшт рпизачат е!еситите савћка ћозНити роззепј, риопавит езе; меНаче Рагдат сотпреишиг тл шђеп, апае Теге Аиодести тића ађ сазкче Вазјагпагшт ађегаћ. Маскогез сопбезшт зесин срсит5 ил! шђет, ћаца дићге розјего Фе аце тећи АЧедиита зе ћозшђиз аше му ехрџоваћит. Лмегта Пагдапогшт аЊега тапиз, диае сештаиска егаћ, Гопака сав зиокшт, сазћа Вазјатпатшт зле ртаезф о гећста.

(Цу. ХШ 19).