Гласник Скопског научног друштва

ТГреглед а 307

Крку као хојбва. Ако су ово заиста грцизирани Аромуни, како хоће Капидан, а не можда грцизирани Словени, онда је заиста чудно како су могли да задрже ову словенску реч, а не соатт. Проблеми су, дакле, комплициранији, него што се чине на први мах.

Узима као сигурну чињеницу, да нема уплива Грка на ношњу Аромуна, а исто тако ни уплива (Словена, које он увек без разлога зове Бугарима. Нејасно је само у том случају, како је могла доћи у говор Аромуна гтеапа за гаће. Ову реч и сам аутор сматра за страну. (Само арбанска ношња показује сличност по његову мишљењу са аромунском.

Код арнаутских Тоска карактеристична је ношња фустан или фустанела. (Она се је, вели аутор, као и код Аромуна, развила из кошуље са наборима. Како је то скупа ношња, чобани је не могу носити. Аромунском ЕНрипеа одговара код Тоска /Госаге, која је реч позајмљена од Влаха. Тоскичка сагке је позајмљена од Влаха. М Грци носе фустанелу, али то није њихова ношња, мада они говоре противно, већ аромунска. Како су се Арнаути обучени у ову ношњу у почетку 19. века борили за грчку слободу, дошла је фустанела код Грка у моду и постала њихово народно одело. Али и она се своди на влашку кошуљу = сатеазд. Паралелни набори на кошуљама су илирскога порекла, како се да закључити по географској раширености њиховој (Арбанија, Грамос, Пинд, северна Грчка до Пелопонеза, Јадранско приморје). (ве ово наводимо само као тврдње ауторове, препуштајући му потпуну одговорност.

На стр. 95. поставља методичко питање важно за ове студије, да ли већ та чињеница, што цело одело има страни назив, уједно каже, да је одело странога порекла. Такве су речи н. пр. Брилеа, сопаиз и т. д. Ово важно питање аутор не решава никако. |

(Све његове тврдње о оригиналности влашке ношње, о независности њеној од словенске и т. д. чине ми се пресмеле. (Ово ће питање требати зацело још дуго студирати и са стварног и са лингвистичког гледишта, у исто време тачно упоређујући варианте и сличности у другим балканским ношњама, пре неголи се узмогне доћи до онако аподиктичних тврдња као што су ауторове.

Аутор описује затим полазак оваца у планину узевши као типичан крај око Бера (Верије). У зимовишту крај мора приправља се полазак већ 10 дана раније. Најпре се крећу пастири са стадом и псима, онда читава породица. На летовишту подижу се најпре колибе. Уз опис њихове унутрашњости даје и терминологију. (Следује опис зтапе = сдзеате (= бачила) па о пастиру (ргсигат), о терминологији стада, о болести и лековима, празноверицама, које су у вези, о музењу, приуготављању кашкаваља, разним врстама сира, о дељењу млека и т. д. Када се доврши сирска продукција, врше се свадбе. Уз терминологију што је даје аутор, хоћу да забележим, да влашко име овна предводника гаси ') (удби) р. 105 одговара посвема називу 216, који сам чуо у Морихову. За вртоглавицу имају Аромуни такођер словенску реч одма (упор. аром. аподтпра = около), која долази као други део композита у адјективу Кап ~) < "ројетапз са прелазом кол-> кла- као пол-> пла- у пладне, пландоваши. На ово се поглавље надовезује опис силажења оваца с планине ка мору. Челник изнајмљује у бега сазјаш<тур. Кузја „касарна“ >), где ће се уредити тапата. (Описује се објагњивање и процедуре, ако не ће овце да дају јагњету млеко, као и стрижење и прерађивање вуне и сва терминологија, која је у вези. Има и овде за називе вуне словенских израза, као бита < бблица (с! р. 174) поред, дакако, латинских као што је па С!апа астаа.

") Р. 172 каже, да је ова реч нејасна постања. Упор. Барићев Архив, књ. П, р. 109 сл. 134 сл. Како се види, реч је из арнаутскога прешла и у аромунски.

8) Бернекер, Тао. ет. Иблегфисћ, 1, р. 511. Реч долази и на отоцима Рабу, Цресу (упор. Јузеносл. Фил., књ. М, р. 205) и Крку.

8) Турски „кшла“ одговара српско-хрватском „зимовиште“, као што „јазла“ значи „летовиште“ (в. В. С. Радовановић, Тиквеш и Ројец, Насеља књ. 17, р. 162, 497).

20%