Гласник Скопског научног друштва

Преглед лишерашуре 309

скога назива за Солун. дтипа не може да потиче из словенскога назива, него из претсловенскога "Зафопа'), који је основица и словенскоме. Значи, да су Дромуни дошли у дотицај са Солуном пре Словена. Али друге градове знају Аромуни само у турском облику, тако Једрене (Дринопоље), које зову Јачтет, где је члан додан турскоме облику. Интересантно је, да су Дакорумуни и овде сачували најстарији словенски облик у локативу ): Сат. Иста се разлика види и у имену за Цариград. Док га Дакорумуни зову слов. Гапштад, ови знају само грчки Роје. Чак и тесалска имена, а то је значајно, примише Аромуни у словенскоме облику. За Трикала кажу Тагсо!. Промена а>о и губитак завршнога -а упућује на словенско врело. Исто Газип за Еласона (упор. р. 163). Арнаутску (Когба==) Корицу (грчки назив = слов. Горица) зову према турскому нагласку Ситбдо. Једино је загонетно име места Вагеаза у Епиру (р. 163) за Војуша од старога Абос, Абос (5терћ. Вуз.), код Византинаца Веооа (г. 1019 код Ане Комнене) и Вофсоте (Кинамос), новогрчки Иогаза или Уодиза (р. 163). Одношај је Цинцарскога облика заиста нејасан. Одакле долази прелаз од 6 у 6, ако се узме као исправно моје некадашње тумачење '), да је ово в словенска протезар Како долази -1а5Д наместо -0'20% = слов. -уша (у Војуша) = алб. -оса (у Вјосајр „атипа и В_геаза су једина влашка имена на Балкану, која су независна од словенских претварања старих имена. Свакако је то значајна чињеница, особито кад се има у виду, да Дакорумуни уопште не познају такових случајева.

После друмова влашких каравана, аутор испитује узроке пропасти пастирства. Ратне реквизиције и арнаутска пљачкања после руско-турскога рата г. 1769—74, затим кримски рат г. 1857, када их Грци оставише на цедилу, а нада све, када би г. 1877 Тесалија присаједињена Грчкој и одцепљена од Пинда и т. д., присилише Аромуне да напусте делимице ·пастирство. Стари пастирски живот задржали су само они, који су из Пинда, Грамоса и Арбаније отишли у Тракију и Маћедонију. Око Солуна бавили су се пастирством до балканских ратова. Задња пак сеоба малоазијских Грка у Грчку значи потпуну пропаст пастирства а потом и румунства у Грчкој. Румунска влада насељава грчке Аромуне у Добруџи.

Посебно поглавље посвећује писац важном питању, колико има аромунскога уплива на друге народе балканске. Њихов се уплив опажа, вели, код Срба, Бугара и Грка, док је на Арнауте мањи, јер су ови водили исти живот као и они. (Овај се уплив опажа понајпре у пастирској терминологији. Грчка је пастирска терминологија под јаким влашким упливом. На грчко је пастирство тешко специфицирати њихов уплив, јер је у оним крајевима, куда су ишли аромунски пастири, било и Грка пастира. Евидентнији је уплив на (Словене. Док је код Грка мањи аромунски уплив на пастирски живот, а већи на пастирску терминологију, код Словена је баш обратно, већи на живот, а мањи на терминологију. Тешко да ће аутор имати право у оваквом уопштавању. Крај, вели, између Дебра и Кичева, па између Скопља и Призрена, показује велики уплив влашких пастира. (Овде има планина Влахиница. До пре 115 година овде се свет јако бавио пастирством. Али арбанске навале учинише, те (Словени оставише ову планину и отидоше као заначије и трговци у Србију, Бугарску и Румунију. Данас се овде само сиромаси баве пастирством. Међу овим Словенима по аутору има много пословењених Румуна, који се однародише, јер се не могоше повратити натраг у Арбанију. Али тип им је остао влашки. Власи су упливисали и на Мијаке, које аутор без разлога зове Бугарима (р. 149). 28 њихових села налазе се у висинама необичним за Словене.

') Упор. Паску, ГисКоппате ећут. тасваотоштатт, |, р. 152, по 1360.

8) Упор. Сазор:в рго тоа. ји. а 1, УП, р. 166. - 8) Гласник зем, муз. у Б. и Х., ХУХХТ, р. 152. Поп Дукљанин пише име ове реке (Кетта Оџгасјпогшт изаџе ад штеп) Гајизашт, у ноти Вајизао; у Агћт та роуј. јидов!., М[, 161, па: 184, С Уајиза, Уојиза Љ. 181, 191, 277. Саракачани веле Вофеобсе, Ноео, Лез Загасазапз, р. 64,