Гласник Скопског научног друштва

370 Гласник Скопског Научна Друштва

До средине 19. века они су били сви номадски пастири или у облику „Тап5ћитаапсе“, а затим у декаданси ради арбанских навала, Путовали су на летовишта и зимовишта као и Аромуни. (Све је ово по Цвијићу. Наводи такођер и његово мишљење, да име насеља Галичник долази од реке Галико код СоХуна, па да према томе први становници Галичника потичу одатле. (Ово мишљење дакако не треба да буде тачно. Кад би потицали од Галико, онда би очекивали име као Подравци, Посавци, Подунавци, или Галичани, које такођер долази код Даничића, али не за Галичник. Како је Галичник супстантивирани адјектив, највероватније је, да стоји у вези са адјективом галв, галичаст „ајег“, и да се односи на боју земље. Ере у Шумадији и на горњем току Босне су му ваљда остаци средњевековних српских Влаха. |

Уплив Аромуна на грчку ношњу, и то не само на Купачаре који су грцизирани Власи, и на Хашоте, него и на Грке из унутрашњости је очевидан. У терминологији ношње има влашких назива: о:20%%, флождла, жолоођћа. Према Нопчи тврди, да влашког уплива има и на арнаутску ношњу. Влашког су порекла набори на кошуљи код Тоска. Напротив негира уплив на ношњу Срба (код њега дакако „Бугара“) око Битоља, противно мишљењу Вајгандову. Допушта, да би могло бити влашког уплива на ношњу Мијака код куће. Али ношња оних Мијака, што их је он видео у Крушеву, не показује уплива аромунскога.

Што се тиче влашкога уплива на језик маћедонских Словена, узимље исправно, да је конструкција имам чувено, имам видено — за чуо сам, видео сам настала код Мијака под упливом Аромуна. Али ваља истаћи, да ова конструкција у Маћедонији није ограничена на територију Мијака. јЈа сам је чуону Морихову. Истаћи ваља и то, да је партицип увек у средњем роду. Нико још није испитивао, како језик поступа у овој конструкцији са објектом. Аромуни воле јако перфект (на пр. Слте от: = Дебро дошао) место сложенога облика. Маћедонску конструкцију ваља дакле још студирати, све ако се и може казати, да је врло вероватно, те је настала под аромунским (односно такођер и под арнаутским) упливом.

погледу цивилизације истиче чистоту и солидност градње кућа као осо-

битост аромунску.

Важан је и чланчић о остацима влашког пастирства у балканској топономастици. И код мегленских Влаха, који су данас земљорадници, имамо имена као Мтттаги (= пландиште), Васит (= бачила) и Вастћ, из чега се види, да су се и они бавили пастирством. То је истина, али је истина и то, да нам Маттати не може да каже ништа, о томе, каквим су се пастирством бавили. Друга два имена могу да потичу и од Словена. Важна су влашка имена онде, где су данас Власи грцизирани, као делом у Загори. Пада у очи облик „Згапа, док је апелатив зјапе. „бапие између Кратова и Ћустендила изгледа као да је сачувало влашки члан у плур., упор. ЉМоторјело у Херцеговини, од тдрштеје, плур. од тадига брежуљак. „атог (влашки деминутив од зјапе) код Врања и Гњилана доказује зацело егзистенцију Влаха онде где их данас нема. Влашких имена има око Арте и на Томору. Северно од Драча има аромунски облик словенске речи ториште = Гигазте. Имена врхова на Пинду су аромунска: Сартата") (= козјак). Интересантно је, да је Ропацеу Ше забележио у близини од Саргата и два словенска имена врхова: Сорапег и Соајаса (= козјача) од којих је друго истог значења као и влашко Саргага. Првом одговара Копаниша код Влашких Колиба под Кајмакчаланом. Име локалитета „Зита-си-фгаади на Пинду је заиста значајно, јер доказује, да влашка балканска имена могу бити веома стара, упор. оно, што је горе речено о Загипа. Имена као што су Га сдзатеа а! К'аћа (= код каменитог бачила) код Авделе, доказују, да су се код Аромуна као и код Арбанаса бачила зидала од камена. Реч сат говори се данас само код

') Аутор се вара р. 158, кад вели, да је -а у о ом имену као у 7Тлсаја, Татпоџа, Мадагота, јер је у првом случају још дат, с чланом (< саргата 1.) а у задња два ради се о слов, феминину.