Гласник Скопског научног друштва

Преглед лишерашуре 371)

Дакорумуна, али имена места доказују, да се је говорила некада и код Аро-

муна. Интересантно је име Јарбаша код Тетевена, ако је исправно аутор тумачи са татђа „трава“, јер доказује, да маћедонски члан може доћи и на овакве туђе речи. Могло би бити и то, да је реч тата ушла у који словенски маћедонски диалекат као ознака траве, што расте као саг по планинама, за разлику од оне, што расте по великим планинским висовима У облику бусења. Пастири Фааршероти у Влашким Колибама зову ону прву тата, а ову другу гија. Пашунши код Трна близу Банишора у Бугарској је чудноват назив, ако долази од рдзипе „пасиште“, јер наставак -ши КОА4 маћедонских (Словена означује обично имена сојева и фамилијска насеља, на пр. Будимерци у Морихову ит. д. Интересантан је назив Стобатаде5 у Тесалији, где имамо грчки плурални наставак -а 45 == аром. -242') додан на аромунски плурал бођапћ. И називи као Уајеа зеа5а код (Сираку (одакле исходе (Саракачани) и код Мецова (Апите) у Епиру, где имамо адјектив 525 == раван који не познаје данашњи аромунски језик, доказују старост оваквих назива.

Џза тога испитује аутор некоје влашке пастирске термине, који су се изгубили у данашњем аромунском говору, а сачували су се другим балканским језицима. Такови су изрази Бебпта (у Дубровнику фгепса), зтитда, гатси (данас

се каже сшаг ==трло), пести „црн“ (данас се каже Ја).

Дело своје завршује аутор етимологичким разматрањима о пастирским терминима, што их је навео у својој радњи, и о неким именима места. Добро тумачи аромунски назив Виларди из грчкога Ведфураћ. за Бераш, из чега се види, да се арнаутски данашњи облик оснива на чистом словенском Бљллрадњ, грчки на генитиву Бблаграда = ВеХ (раб. На деминутивном облику (или је оно -: арнаутски члан, упор. данашње Мтго0т. 2) грчком оснива се аромунски. Изгледа, да су Аромуни у овај крај почели долазити, кад већ није било Словена у Берату. Чудно је, кад већ спомиње Вагеаза = Војуша, да не спомиње интересантну разлику између Мецово, које ће бити зацело словенски адјектив од некога личнога имена, и аромунскога назива Атиташ. Изгледа ми, као да се ради о неком имену Минчо. и место ч је грчки изговор. 4- је као и ататптаги, аттаћ и т. д.

Постање речи тумачи затим према групама: ношња, породица, становање пастира, начин живота, настан стоке, место где се прави сир, сирни продукти, оруђе којим се прави сир, имена оваца, звона, знакови на ушима, болести, јагњење, објекти које пастир потребује, храна пастирова, имена паса, врста вуне, боје вуне, продукти од вуне. Било би згодно, да је аутор дао у овом одељку прегледну скицу провениенције речи, да се види, где је јачи латински елеменат, а где грчки, словенски, турски или арнаутски. Према страницама даћу своје примедбе.

р. 164. Не знам у каквој би вези била аром. реч бирате „капа у облику феса“ са арн. Кптрате „мрте лица“, кад се ни значење ни гласови не слажу. Сирате је у очитој вези са срп-хрв. шубара.

р. 165. Дакорум. ратне „Усћпееђаћп“ није у вези са аром. рата „раппиз“, јер је последње, како исправно каже, слов. прошњ, а друго пршиња о)

р. 166. јасате „удружење пастирских породица“ тумачи латинским адјективом јадсаПв, којему би значење имало бити „део земље у облику косе, српа“ као основица старих румунских насеља удешених тако заради лакше одбране. (Ово је све једна нејасна супозиција, која није ничим утврђена. Примјери из Пиемонтешких имена места не доказују ништа, јер се могу тумачити и као имена за окуке пута. Не знам, зашто се не би могло пре помишљати на

1) Врло раширен у аромунском. Преко новогрчкога можда је прешао и у срп-хрв., где је дао колективне именице Србадија, Шокадија. Ту је грчка плурална основа раширена са апстракним суфиксом -/% као што је н. пр. плурална основа у полодес „попови“ раширена наставком за феминина -!2 дала попадија < лалолћа. (упор. Штрекељ, Хи! зао. Гећптобтеткипае, р. 38). Овиме поправљам и допуњујем оно што сам писао у Јуокносл. Фил. књ. М, р. 313.

2) Упор. Миклошић, „дао. ећут. ТИ бнетфисћ, р. 242 5. м. реп), регћ,