Гласник Скопског научног друштва

374 Гласник Скопског Научно Друштва

На челу скопске области налазио се Фих (0000), који је имао врховну војну команду над свим војним силама на територији ове области и био уједно шеф цивилне управе. Пчх скопске области имао је и карактер и титулу стролтубе адтожоатор-а, која одговара положају врховног команданта војних сила. Првобитно се у 10. веку титула стралтрусс одтожрдлиор или еквивалентни термин хаус 2тр9500 (или гел! пбоу) "2: У употребљавала за означење врховног команданта укупне убојне силе у великим војним походима и имала је сврху да осигура јединство команде у војсци, јер је једнакост у рангу и функцијама двојице или тројице команданата често била од веома штетних последица по развитак војних операција. Међутим писац предвиђа да титула сотритђу аутожодлор, па према том и одговарајуће установе потичу још из много ранијих времена, из рановизантијске епохе М! столећа. Тада је наиме цар Јустиниан |, у интересу енергичнијег и успешнијег вођења ратних операција за разне војне походе, организовао јединствено вођство и врховну команду поверавао својим најспособнијим генералима. (Савремени писци, нарочито историк Прокопије називају врховне команданте у византиским војним походима МГ. столећа Велизара, Германа и Нарзеса, стоатјубс аопохрфтор сте плу, олусожртор 705 подефбо или футохратер паутфа тоб подеџој, те одтожрфтор тоб отралоб (Ргосор. В. 6. 15, 4; В. БАТ 8. 205 Шиве 6. В. У“ 16. 2, ве. 1224 ВО 20 25. В СШ 18, 4). Под непосредном командом Фих-а од Скопља стоје Фисез нижег ранга, војни команданти градова Штипа, Струмице, Прилипа, Охрида, Костура, Призрена, Сердике, Ниша и Сирмијума, које је још раније поставио цар Василије [. у вези са стављањем византијских гарнизона у ове градове, а који су приликом формирања византијске скопске области, т. зв. скопског дуката, били постављени и на чело цивилне администрације односних области, чије се средиште налазило у граду који је још од ранијих времена био и средиште извесне војне области те резиденција истих војних функционера.

Писац се не упушта у подробнији приказ организације новокреиране византијске области у Скопљу и њена односа према централној влади, него се поред приказа историје њена постанка, ограничава на утврђење листе врховних војних команданата и намесника скопске области. |

Првобитно је и Скопље, још за владе цара Василија [, а пред сам крај рата имало само врховног војног команданта и то у особи Давида Аријанита. Први пак војни и цивилни гувернер скопске области био је Константин Диоген, пређе византијски царски намесник у Сирмијуму, кога је цар Константин УШ. поставио на чело скопског дуката. Писац на основу података византијских хроника и печата даје листу дванаест гувернера скопске области у ХГ и ХП. столећу уз навод важнијих политичких и војничких догађаја везаних за њихову владу. Егзистенција скопског дуката засведочена је документима све до епохе велике политичке кризе византијске империје концем ХИ. и ХИ. столећа. У то време продирања и ширења српске државе према југу и југоистоку, формирање новобугарске државе Асенида са средиштем у Трнову и озбиљних компликација од стране Млетака, које су довеле до освојења Цариграда од стране крсташа у четвртој крсташкој војни, нестаје и скопског дуката, који је два столећа испуњавао важну стратегијску и политичку мисију. Последњи познати дих Скопља био је Леоу 6 Арцијс, који је веројатно живео у епоси Ангела.

Дуторитет Аих-а од Скопља није се простирао нити на области код Јадранског мора, које су чиниле засебну административну јединицу и стајале под јурисдикцијом дих-а од Путћасћоп-а (Драч), који се у изводима први пут спомиње за владе цара Михаила УП. Дуке 1075. год., нити пак на области дунавске бугарске, које су биле формиране као посебна војна и грађанско-административна област под именом дуката од Паристриона. На истоку граничио је скопски дукат са дукатом Тракије, чије је средиште било у Адријанополису, а на југу са солунским дукатом. Према мишљењу аутора не подлежи никаквој сумњи да су извесни крајеви Самуилове македонске царевине ушли у склоп трачког и солунског дуката. Тако је некадање политичко јединство главног

дела словенских племена. на Балканском Полуострву, реализовано у оквиру