Гласник Скопског научног друштва

330 Гласник Скопског Научног Друшшва

развило се из тога жупско и селекцијом кастеланско или градско уређење. — Што даље све више одговарају вароши потребама времена и замењују градове (Виго).

Функција градова била је поглавито војничка, секундарно финансиска.

Пропадање организације њихових срезова долази изнутра, издвајањем целих група становника особито због сталешке диференциације, која доводи до издвајања сељачког реда и до стављања финансиске функције градских органа над сељацима у спахиску службу. |

развитком вароши пропадају градови (Виго). Јавна и привредна функција вароши стоје у тесном међусобном односу. При денационализацији боље се очувају старе границе организација.

Резултати упоредног проучавања појава, које на изглед немају никакве међусобне везе, доводе г. Шмида до методских рефлексија: вође аутономних организација постају с пропадањем ових спахиски надгледници.

а тај начин лако се, по г. Шмиду, може растумачити и примена назива жупан за господара жупе и за сеоске чиновнике и чак, према новијим истраживањима у Мазовији, за чланове судова, који нису били чиновници. Даљње прикупљање материјала о примени назива жупа, жупан и харрапив имало би да доведе до решења овога проблема. Прикупљање и упоређење материјала са целе области словенске привредне и правне културе, са целе источно-европске културне области, омогућило би, по госп. Шмиду, решење многих нерешених питања словенске археологије, правне и социалне историје и историје Немаца, Мађара и Румуна, на које је утицала словенска култура, н. пр. проблеми у вези с речима утежђ, Казехђ, Кљтењ, ђођакђ и т. д., у вези са постанком и социалноисториским значењем словенских имена места, с обликом и правом најстаријег словенског насељења. (Само обухватањем целог словенског света може се стићи циљу да се реконструише прасловенска култура и да се уклопи у европску синоптичким проматрањем источно-европског и западно- и средњо-европског културног развоја.

тудија г. Шмида интересантна је по својим закључцима, по потицају за проучавање истакнутих питања под призмом широких племенских и териториалних источно-европских веза и инструктивна у прегледу литературе, која освет-

љује ток проучавања К ик га ања. = у] роучав и целокупну слику овога питањ И НЕ

из ПОЉСКЕ НАУЧНЕ ЛИТЕРАТУРЕ.

Научни и литерарни живот у препорођеној, обновљеној и уједињеној Пољској развија се успешно и даје врло лепе плодове. М за нас, на словенском Југу, његови успеси и резултати представљају несумњиву добит. Вреди истакнути да се и проблемима, који интересују специално ово наше Научно Друштво поклања код Пољака извесна пажња и ово нам даје прилику да изнесемо, уз опсежнији приказ неких новијих пољских публикација, које спадају у наше специално подручје, и нека кратка опажања о извесним другим појавама на пољу науке у Пољској, о којима се иначе код нас није никако писало или се писало врло мало. Разуме се, да су ове белешке само веома делимичне, а донекле и случајне. Треба имати на уму да су размене и набављање научних публикација између наших земаља још, на жалост, доста слаби, тако да смо у мо-

гућности говорити само о ономе што нам је више мање случајно пало у руке.

Лавово је врло важан центар пољске културне делатности; не улазећи овде, из сасвим појмљивих разлога, у претресање веома компликованог и деликатног политичког питања Лавова (1.т06т), Лљвовз, ЛЉљатв), тог већином пољског острва усред претежно руског (малоруског или украјинског) мора источне Галиције, морамо одмах истакнути велику културну вредност оних напора, које тамо чине Пољаци. Средиште ове делатности јесте Лавовски Универзитет Јана Казимира, уз „Народни Завод Осолињских“ (2ажфаа Магодошу ттиета Оззоптзјлсћ) и неке друге установе.