Гласник Скопског научног друштва

Преглед лишерашуре 331

У средини Лавовског Универзитета ваљда најкрупнија личност јесте бивши ректор, професор Др. Осваљд Баљцер (Ограла Вагер, рођен г. 1854), чија је прва радња изашла у штампи пре више од пола века (1873. и чији попис радова износи 231 број на 35 страна посвећене му збирке радова његових домаћих и страних колега, ученика, пријатеља и поштовалаца, издате у част 70-годишњице његове. Међу тим радовима налази се и „Согриз Јинз Роготс:“, голема публикација изванредно велике научне вредности, узорно, по тачности употребљених метода критике и објављивања текстова, издање споменика старог пољског права. Као прво дело у овом нашем летимичном прегледу споменућемо Баљцерово дело: Ктдегноо Ројзбте (1295—1370). Мар:ва! Озта!а Ваггег (Ртасе Мачкоме, Ж/удамтећуо Том. Фа рорзегата Маџи ројјчу. Рза! —Ш, ++. М—УШ) св. [:8 нен.-- 448 Лавово, 1919; св. П:8 нен.--536, Лавово, 1919; св. Ш:8 нен.-" 364, Лавово, 1920. (Ово је заиста монументално дело, написано поводом „садашњег препорода државе Пољске“, а говори о обнови некадашње Пољске Краљевине под последњим Шастовићима — Владиславом Локјетком и Казимиром Великим, након дубоког опадања и страшне анархије „удеоничког доба“ (1139—1295). У овом делу пољске историографије, политика и личност Казимира Великог, тог савременика Душана Силног, који, нарочито својим законодавством (чувени Вислицко-Протрковски Статут), старањем о правди и радом на уједињењу и увеличавању земаља своје државе толико подсећа на цара Душана, приказане су исцрпно и са изванредном вештином. Природно је, да су ученици знаменитог научењака искористили његову седамдесетгодишњицу да му припреме један леп поклон у облику једне велике збирке под насловом Кзаера РатлавКотра Ки сте Огоааа Вагета св. 1:14 - 534 стр.; св. [:Х --692 стр. Лавов 1925, са 29 цртежа у тексту и 41 цртежом на 27 посебних таблица. По лепој опреми и веома богатој садржини ова књига спада у ред врло ретких и веома заслужних издања те врсте. Већина писаца је, разуме се, Пољаци, али има и страних, поглавито словенских научењака. (Огромна већина објављених у књизи прилога спада у подручје хуманитарних наука, али има нешто и са других подручја. (Свега је објављено 76 краћих или већих расправа које, готово свака, третирају понеко занимљиво, свеже и актуелно научно питање, износе необјављену грађу, односно неке нове тачке гледишта. Правних чланака има 29, од њих су 10 са подручја историје пољског права; историјских чланака објављено је 25, од њих 17 тичу се историје Пољске; историја уметности и археологија заступљене су са 7 расправа, историја књижевности и филологија са 8, теологија са 3, природне науке са 2, математика и филозофија са по 1 чланком. Споменућемо само оне, који су најближи интересима нашег Друштва.

Проф. Ст. С. Бобчев (Софија) објављује занимљиви и лепо обрађени чланак „Меладњта вљ бђлгарското народно право“ (Кајеса РапуКкома 1 стр. 65—73). По објашњењу г. Бобчева реч „челадњ“ значи у Бугарској: 1) малко то домакинство — баша и маИка, които живлитђ сљ децата си вђ една кхца; 2) голђмото домакинство (задругсто): прадђдо, дђдљ, баша, мака, чичови, брата, сестри, унуки, кои то живђатђ на едно; 3) само децата, ротбитђ или чадата на едно спружество“. Аутор говори о „челади“ у првом и другом значењу те речи и износи пуно занимљивих опажања о породично - друштвеном животу бугарског народа, основаних на његовим пословицама и обичајима. Том приЛиком говори и о „роду“, који према теорији многих научењака (напр. познатог историчара руског и опште-словенског права Леонтовића) није ништа друго но задруга. Према излагању г. Бобчева није јасно, какво стајалиште заузима сам г. Бобчев у том питању те се види, како и најбољи правни историци још лутају, када се такну питања о роду, чак и самог појма „род“. Изгледа несумњиво, да је „голђмото домакинство“ —- „голђмата челадђ“ = задруга = род. Интересантне су понегде узгред изнете мисли и запажања старог бугарског писца о дубокој моралној и друштвеној кризи која мори бугарски, и не само бугарски, народ а која се огледа у опадању „челади“, и у једном и у другом смислу ове речи у бугарском, која се јавља између осталог, према мишљењу аутора, и