Гласник Скопског научног друштва

Преглед лишерашуре 337

пре Немање остаје ван оквира студије, јер нема писмених правних споменика. (Ослањајући се само на њих, аутор например говорећи о „суду Божјем“ (испитивање у „котлу“ т. ј. кључалом водом и „жељезом“) спомиње га тек око г. 1300 (стр. 39 и сл.). Сем увода налазе се у књизи ова поглавља: Владавина Немање и краља (Стевана и синова му Радослава и Владислава; Владавина краља (Стевана Уроша и сина његова краља Драгутина; Владавина краља Уроша П, зв. Милутина, и сина његова краља (Стевана Уроша Ш, зв. Дечанског; Владавина цара Стевана Душана и Доба политичког опадања крајева српских. На крају дата је кратка библиографија извора и литературе. Свако поглавље подељено је на неколико параграфа; у поглављима [—Ш први параграф говори о „тлу политичко друштвеном“. Забелешке ту изнете имају више мање случајан карактер и не дају довољне синтезе. Преглед садржине Зако-

ника цара Душана, услед краткоће, и сувише је сумаран. — Иначе има у расправи пуно добрих напомена о законодавству, материјалном и формалном казненом праву, судском поступку и цивилном праву, А. Јелачић.

Венгасе хиг безећлећће чпа беостарћ:е АП тахедоп!епз уоп От.

На!ад: Ап! деп Тибттегп Збођ:ва. Ма 62 Ађђ дипсеп чпа Каггеп5 2леп. Бе сагћ 1917. 68 страна.

Под овим насловом издао је немачки војни свештеник Пг. Наја: једну малу књижицу, у којој он пописује све античке споменике и трагове њихове, које је нашао на месту старог (Стоби-а или у околини тога града. У уводу расправља писац о једној књизи Г. Ценова: „Сојеп одег Вштагеп“, која нема нимало везе са (Стобима, а која иначе спада у врсту оних шовинистичких књига, које хоће на основу недовољног историјског образовања, да изводе замашне историјске закључке у корист свога народа, те стога науци тога народа донесе више штете него користи. После тог опширног увода писац износи, на 12 страна, историју и опис остатака града Стоби-а. Пошто писац није стручњак, разумљиво је да је историја мршава и да су многи објављени подаци остали писцу непознати. Што се самог описа рушевина тиче, треба забележити, да ни једна од обе поменуте „клоаке“ (стр. 21) није оно што Халд каже. Нешто пажљивије посматрање морало би му то одмах показати. Профилирани мраморни блок (клоака А код Халда), као што сам већ у Гласнику | стр. 298 казао, није ништа друго него архиволта на северном улазу античког позоришта, а клоака В је улаз у један подземни засвођени подрум. Натпис, који је на стр. 23 врло рђавом сликом репродукован, одавно је био познат и од г. проф. Вулића у Оз. Јаћгезћеће МГ Већ]. зр. 6 Е тачно публикован. Натпис гласи сасвим друкчије.

ако Халд прави утисак, као да све тачно бележи —- само остаци старог моста остали су му непознати —, ипак изгледа, да је нека ископавања на античком гробљу прећутао. (Он, наиме, на стр. 24 каже: Масћ У/езјеп 21 Јао, зоууе ез зјећ пасћ деп јее сеп Кезшћаћеп [езјајеЏеп 14556, Ф!е Веостађиа5ћаНе. Какви су ти ресултатиг ИМ како се дошло до тих ресултатар Даље каже: Кетпег зрпсће дат Фе Тајзасће, ФЧаз5 Фе ајеп гопизећеп (Огађег та ЗЕођа ећуа 4—6 т шпјег дег Нитиззсћисће па Фе Њаз је+21 Ррејсте]есћеп моПзћапао Теег, ајзо оЊепђаг зећоп Аигећаџеће за, уаћгепа 2 (Огађег зотаг шајег Чеп Огтипдтраџетп ете5 Наџзез Џесеп, уаз пасћ т. Е. пи" дадикећ егкјанећ 156, Чаз5 Феезе Сгипатаџегт аиз |псегег Реподе зјаттеп. Међутим, о самим тим ископавањима нема ни речи код Халда.

Извештај о ископавањима у Паликури много је бољи. Код плана на стр. 30 треба ипак споменути, да Халд није приметио, да је паралелно са апсидним зидом још један други нижи зид, који је служио као седиште за свештенике (РпезтегБапк). Рељеф (сл. 30 код Халда) је данас изгубљен. Што се тиче остатака у Росоману, и они су данас изгубљени, сем великог мраморног блока, који лежи у близини данашње железничке станице. Тај блок потиче из епископалне цркве у Стобима, где је служио као надвратник. Халд није могао да прочита натпис