Гласник Скопског научног друштва

338 Гласник Скопског Научног Друшшва

на њему, и ако је врло јасан. Други ред уопште није приметио. Натпис који је врло важан, биће на другом месту публикован.

У вези са тим доноси Халд још 4 слике Хадријанове табле у Сиркову, иако је само једна довољна. На крају књиге су још описане рушевине и ископавања код Демиркапије и у Сризару. Овај је део важан због тога, што су сви предмети, који су ту нађени, изгубљени, те су слике код Халда једино што је о њима остало.

(Све укупно може се казати, да је ова књижица више рад једног дилетанта са добром вољом, него озбиљна научна расправа. То се види не само по садржају, него и по спољашњој опреми. Цртежи, на пр. бр. 14, 37, 52, 54 јесу потпуно сувишни, јер ништа не кажу. Књига може, да нам служи само у толико, што су данас многи споменици изгубљени, који су код Халда са прилично добрим сликама приказани. Балдуин Сарпа.

Рг. Видау Аград, Евобахен кигаказ Ађаптађап (Кесћегсћез агсћбоТослаџез еп Ађапле) у Појстохаћок аг егаеју! петхен тихеџт сгетез гболабоћагарбј, 1Х, Којох5уаг 1918.

Професор археологије Сегединског Универзитета г. Арпад Будај објављује о овоме, у научном свету мало познатом часопису, ресултате свога пута, који је он 1917. год., за време аустријске окупације, учинио кроз западне делове Јужне Србије. Наслов чланка може да доведе у заблуду, јер се писац бави скоро искључиво јужносрпским крајевима. (амо југозападно од Ђаковице, код Круме, где је 10 тумула констатовао, задржао се он кратко време на албанској територији. У главном област његових истраживања јесте Метохија и крајеви северно од Косовске Митровице. Ресултати нису бог зна какви. У близини Пећи, на самој обали Бистрице, нађени су надгробни споменици, који се сада налазе у Скопском Музеју. На њима су ови натписи:

1. р. М.| Ае (из) Маџтив | Капа до Каго| о зио еБјаћ ећ сопшет.

2. р. М.Лрбо) Ашсое! Шрлапиз (|) Ампае е: ШЛрбо) Тћајаво || Разадез ихог | тако еј Бас |е! п(ајерон Њепе|темна розић.

3. Шршв Арег|мтуц5 з 1 | розш.

Код овог задњег надгробног натписа десила се писцу једна велика омашка (упор. стр. 25). У 8. и 9. реду, где је исписана једна на надгробним споменицима уобичајена формула „зја дит его“, тражи писац једну досада непознату римску станицу 5бано Оитуепло (!!). |

У близини тих натписа нађени су зидови, који наговештавају једну гробницу. У Студеници (код Пећи) слути Будај једну римску насеобину. У Злокучанима код Пећи нађен је један надгробни натпис једног младића, кога су разбојници убили. М тај натпис изгледа, да није добро прочитан.

(Од археолошких истраживања у близини Косовске Митровице најважнија су она у Слатини. Тамо су аустријски официри пре дузимали једно мало ископавање. Нађени предмети послати су од стране окружне команде Народном Музеју у Београд, али их је данас немогућно идентификовати. Зато је вредно да се бар списак тих објеката, који се у музејској архиви чува, публикује:

М. А. Мт. 3942. Мехелећп15 Дег аџшз дет Сгађенејде, Запдотиђе ап дег аззе МиИтомеса—5Јанпа—Моу!Рахаг, погаћећ моп ЗјаНпа сејипдепеп СесепзАпде, мејеће ап да К. и. К. Ми. Сеп. Соџу. Зефјеп т Вејотад Шђегсеђеп уигдеп:

1 остацег Торбичо тб Непке] 23 ст ћосћ, штакт.

1 стаце ТопкатаНе ти Непке! 18 ст ћосћ, штак!.

1 које ТопКкагаНе пе Непке! 19 ст ћосћ, Безећаато!.