Гласник Скопског научног друштва

Треглед лишерашуре 339

отаџег Топгор! то Непке! 13 ст ћосћ, Безећаао. гојег Топгор! оћпе Непке! 12 ст ћосћ, такт, отацег Топбор! го Кеђеј Негтезагађ, сеђгосћеп. стаџез ТопсегГаз5, сеђгосћеп. ОПатрсећеп стаџ ти Кеђејћ сеђгосћеп. Тишатег 3 ТопсеГАзве, сеђгосћеп. - епев ОПАтрсћепз, сеђгосћеп. Тедпеп азећећеп аџ5 Пећке Ојаз, ттаке. Тавјуштеп! аџз Кирјег, шеаке. Карјете Наатадеј, шеаке. Карјетлев Агтђапа, теаке. Кпорјатсег Дегтоесепзтапа, штаке. МегаПогећав5 пе Кајк шегхосеп, шаке. Вичеће сјк етез Весћетв ац5 отет ОјЈазве, сеђгосћеп. Каргетипге. Та Џетеп Козесћеп уеграске: ТопКагаНе 18 ст, теакЕ 5 » 19 ст » ОПатрећеп, сејеша!. Туапепазећећеп, теаке. Карјетез Аттђапа, шта. ТопкагаНе 17 ст, ттакћ.

Мигомса, 27. Ма: 1917. А. В.

А ама јаме ера

ен нон

Ј. Кгоћ, ОЂЕ. с. р.

По Будају ти су предмети нађени у 18—22 скелетних гробова. Налазишта у Слатини дају писцу повод, да се и једним саркофагом забави, који је у близини нађен и који је Оотазхемгји СП. Ш 8297 публиковао. На том се саркофагу помиње питаршт Р. р. што Домажевски чита Мимарштп Потамтапит, док Будај мисли, да се под Рр. [. крије неко друго, још непознато име.

Поред римских старина бави се писац узгред и неким средњевековним споменицима. Погрешно мисли он, да је Звечан саградио тек краљ Милутин. Звечан се помиње још у 12. веку. На крају књиге је опширан француски резиме.

Балдуџин Сара.

Ре. Лазар Мирковић: Монахиња Јефимија (Одштампано из „Хришћанског Живота“). Сремски Карловци 1922 8" страна 35.

У овој књижици сакупио је г. Мирковић историске податке о монахињи Јефимији, кћери кесара Војихне, а жени деспота Угљеше. Као што је познато, тих података је врло мало и због тога је веома тешко реконструисати живот ове чувене везиље.

Кратку, али врло тачну оцену овог рада г. Мирковића дао је г. Никола Радојчић, Макодпа ЗЕаипа 1, 1922, 336—337. Ми ћемо на овом месту учинити само неке напомене.

(Од несумњиве су користи коментари г. Мирковића на извезене текстове монахиње Јефимије. Ти су коментари дали могућности г. Ст. (Станојевићу да утврди 1402 год. као тачан датум постанка Јефимијиног покрова кнезу Лазару (у приватном писму г. Мирковићу, објављеном као Допуне к расправи „Монахиња Јефимија“ у Гласнику срп. прав. патријаршије 4, 1923, 27—28).

Монахиња Јефимија, као што се зна, пратила је с пролећа 1398 год. кнегињу Милицу, тада већ монахињу Јевгенију, на познатом путу к Бајазиту. О том путу упор. Љуб. Ковачевић, Деспот (Стеван Лазаревић за време турских међусобица (Отаџбина 4, 1880, 290—9291 и нап. 3) и 56. ЗТапојемјс, Гле Влостарћје Згејап Гагагем16'5 (Агсћу |. зјам. РЕШ. 18, 1896, 421). Монахиње су ишле на Сер, где се зими обично бавила турска војска, спремна за ратне походе на запад (Јиречек, Историја Срба 2, 1923, 99), и где се свакако понајпре могао

225