Гласник Скопског научног друштва

ми | пе

Преглед лишерашуре 343

Дрбанија, планинска област на истоку од ових двеју области, према Црноме Дриму и Десаретским Језерима.

Геолошку трађу Доње Арбаније чини марински и бракични терцијерни флиш свих катова од Еоцена до Плиоцена, трошни пешчари и конгломерати, глине и лапори; затим Плеистоцен. Највиши Миоцен има лигнита. Терцијер је набран у две велике антиклинале; испросецан у раседима. Набирање је почело у средњем Миоцену, а завршено у Квартеру, праћено издизањем изнад мора. Издизање још траје.

(Сличне је грађе и Малакастра. Плиоценски су слојеви на западу набрани правцем СЗ—ЈИ, а према унутрашњости се јавља и најахивање старијих слојева преко млађих. На истоку су већином литотамнијски кречњаци средњег и горњег Миоцена, набрани правцем С—). још даље у унутрашњости настају четири велике антиклинале правца С—Ј из кречњачких слојева Креде и Еоцена; синклинале су испуњене набраним флишем. На југу источне Малакастре има неогени басен, с источне стране прекриљен флишем. Набирање је настало још почетком Неогена, вршило се према северу и западу, и у уздужном и у попречном правцу. Оно је у обема областима продужетак развитка епирских планина, које су палеогеним набирањем издигнуте правцем јадранске геосинклинале,

Планине унутрашње Арбаније граде динарским правцем јако набрани мезозојски и палеогени слојеви. Мезозојски шкриљци и пешчари удружени су са серпентинисаним базичним еруптивима. Преко серпентина належу кречњачки масиви горње Креде. На западном ободу планина са серпентинским покривачем настаје флишна формација; дуж ове тектонске линије јасни су одсеци. Крајњу западну ивицу области чини антиклинала од нумулитских кречњака, прелаз између Креде и Еоцена. Котлина горње Шкумбе (жупа Мокра), у источном крају области, представља неогену тектонску потолину правца С—Ј]; први знак спуштања потолина Десаретских Језера.

Геоморфолошке црше доње Арбаније условљене су геотектонском грађом. Антиклинале граде планинске венце и приморске ртове, а синклинале чине равнице (Мусакије, Каваје, Ишми) са плитким заливима под лагунама и пеш чаним дунама. (Овде је приморје Јадранскога Мора меридијанскога правца, са којим се косо додирује орографски правац области ССЗ—ЈЈИ, супротно далматинском, које је динарскога правца и, због спуштања, стрмих обала. У трошним терцијерним слојевима, рељефима, по изгледу зрелих облика, често је изражена ђад Јапд5 топографија, док су антиклинале слабо дисециране и указују на младост ерозионог циклуса. У доњоплиоценским гипсним кречњацима заравни Белиса (западно од реке Девола) има много вртача с локвама између резидуелних брежуљака. Услед младог издизања јака је ерозија река у равницама Шијака (доњи Арзен), Каваје и Мусакије, а речне су терасе различито издигнуте, како код разних тако и код једне исте реке. У доњој Шкумби смењују се велика проширења долине са клисурама, што се не може објаснити миполошким разликама. Има повисока шљунковита тераса, чији се ниво спушта готово у алувијалну равницу. Близу Бишкиема издигнута је алувијална раван. Дуж Кавајске Реке има због једностраног издизања само једностраних тераса.

Услед младих тектонских процеса и интензивне речне ерозије извршена је пирашерија Шкумбе, а предстоји и пиратерија Девола. Ове су две реке у средњем току раздвојене сасвим узаним (око 7 км) и ниским развођем. То је у близини Елбасана, чија је пространа равница трансверзална тектонска потолина. Девол својим великим лактом само додирује елбасанску равницу, а Шкумба је просеца и, место да настави ток на југ преко нижег земљишта, пробија се кроз приморске венце на западу. Уско развође између ових двеју река има све знаке напуштене долине. Доњоплиоценска Шкумба протицала је преко елбасанске равнице овом старом долином, и даље од лакта Девола његовом ДОЛИНОМ ДО плиоценског залива код Берата. Крајем Плиоцена или почетком Квартера долина Шкумбе се спустила на месту садање елбасанске равнице, и образовало се језеро. (Оно је било кратковечно, засуто седиментима и обез-