Гласник Скопског научног друштва

Преглед лишерашуре 349

9, Напке В, Џј ћаЏај а Опмагпего обобб! (Елп пеџег Е!зећ аџз дет Оџагтпето), Аппајез тиве! паНопаћз ћипсаге! ХУШ, Видарез! 1920—921, 4 стране, од тога 1'/, немачки резиме. |

ездепфог5Е је описао г. 1912 у АПафапи Колетепуек једну рибу из Јадрана као нову, али ју није именовао, те јој сада писац даје име Герадоразтег адфтаћса. Она је у ближем сродству са [. бат Кал 550.

10. Кататап 51, Вебгасе хит Негрегојод!е хоп Магедопјеп, б]азлак ћгу. рмт. дтибфуа ХХХМ, Дастеђ 1922, 22 стране.

(Систематски је обрађено 19 амфибија и рептилија из Јужне Србије, као нова једва суврста, Могсе Катеџти мат. таседотгса. Важна су налазишта за Реођалез јазсиз, Вотфталог расћуриз Коотђапоте, Могре стаеса, Гасета оешћа.

11. МаЏе А. а ејасће тахша Сипп. пе! тате адглан со, Кар. аппџаје 4. 5ос. 4: Резса е рааегсоћита татпа, ХХМШ, Тплезје 1922, стр. 7, слике 4.

Један примерак горње рибе ухваћен је у тунари на отоку Цресу 7. октобра 1921. Писац навађа из литературе познате случајеве хватања ове ретке рибе у јадранском мору.

12. бећајетпа К., Атрћгрода ђајсапјса, зројџи 5 рогпатКкат: о ппуесћ зЈабКкоуодптећ атрћтродесћ (Атрћгрода ђа!сапјса, мзЕћ потез ађошћ обћег Егезћуабег-атрћтрода), Мезик Кга]. Сезкб 5Зројеспоз! Мачк у Ргахе, #. ПЦ, Ргас 1921—22, стр. 110, од тога 15 енгл. резиме, 31 слика.

Писац је обрадио амфиподе Истре, Далмације Црне Горе, Босне и ХерЦеговине те Бугарске. Нове су врсте Саттагиз фа!сатсиз из Херцеговине, Црне Горе и Бугарске, (С. Бозтгасиз из извора Босне, С. зртисацааћиз из Босне, Херцеговине и Црне Горе, (. Копјгсепзћ из околине Коњица, С. Котатека из Бугарске, Саптораттагиз фтасатћиз из (Скадарског језера, Су. Лот из Херцеговине. (Со. зешћатепаз и (Ст. рипреппјотта5 из Скадарског језера, Мерћатвиз Шагепз! из извора Босне. Други део радње заузимају зоогеографска и филогенетска расматрања.

13. Копзшон 56, Џђег дле Поррејатипа дег МасКепјагуећ, В!о!. 7. епгта ђ]јаћ , Ва. 42, 1922, 5 страна, 3 слике у тексту.

Писац је правио покусе са ларвама Кулицина и дошао до закључка, да оне могу сем обичног начина дисања примати кисик и изравно из воде, преко оних танких аналних листића, али само при ниској темпаратури, кад је рад организма минималан.

14. Еејбтуату С. Ј., Тће Ваггасћјапз апа Кер ез, соПескед Ђу Мг. Е. СЕ! 1п «ће Могћегкп Рагћз ог Септта] Ађапта апад !1п Зегма, А тасуаг Тидотапјоз АКадбтја Вакапкибававзатпак #иЧотапуоз егедтепуе!, 1 кођ Ма. 1, Видарезв! 1922, стр. 58, са 2 табле.

За време рата је мађарска академија наука послала управника музеја дра Е. Чикиа на проучавање северне Албаније. Херпетелошки матаријал, што га је он сакупио од 1916—1918, обрадио је писац. Наведено је свега 12 амфибија и 14 рептилија из Албаније, те наших крајева око Пећи, Дечана, Жљеба, Ђаковице, Призрена и Косовог Поља. Важна су налазишта околина Пећи за 461. раппопгсиз, Кораб са 1. оплрата, ага и У. тасторз, Љум Кула за Апр. тарторипсћаћи5 (Вотфта заза маг. Сеп, п. уаг., што ју писац навађа, је идентична са Вотбтаћог расћтриз мах. Коготбаћоотст Бедриага). Капа езсшепга и маг. Гезвопае су из околине Београда (Макиш, Жарково).

15. Копзијон 56, Рле Векатрг ипо дЧег МајалатбсКеп 1п деп Ке: вејдегтп, Хезећи Њ Еау апсемапдаће Епгото]ог1е, Ва. УШ, 1922, 12 страна.

Пиринчана поља су позната као најбоља легла комараца. Писац је испитивао у лабораторији отпорност ларви према топлоти, суши и помањкању ваздуха и дошао до резултата, да се комбинацијом топлоте и суше могу уништавати ларве. Практично се то може изводити тако, да се пиринчана поља периодично за 24 сама пресуше.