Гласник Скопског научног друштва

Преглед лштературе 357

94. Кагатап 51, Џђег де НегКкипћ АЧег Упзазуаззег осће ипзегев К аготез, С]азтак хет. тилеја га Возли ! Негсесомтти, ХХХМ, Загајемо 1923, 14 страна, од тога 2 српско-хрватски резиме.

(Слатководне рибе нашега Крша су део црноморске фауне. У ближем су сродству са рибама Италије. (Сем заједничких са Италијом имаду и много ендемских врста. Те су све значајне по великом броју љусака, наиме по ситним љускама; неке шта више и немају љусака (Ратарћохтиз аергаотих, Ашоруе ћисећт). Ендемске врсте су настале веђином у самом Кршу, вероватно под утицајем изолације, посебног пола подземног живота и помањкања непријатеља.

25. Јуог и Мопбфаси, Оп зоте Маттај5 ггот Јисозјамја, Ргосеедпоз ог #ће Хоо]оатса! Бостеђу, Гопдоп 1923, 6 страна.

Обрађује 8 врста сисаваца из Југославије. Нове су форме 015 215 розћиз п. зиђер. из В. Дергонела (Г. Котар). Еоовотуз сдатеојиз зобтиз п. виђвр. из Решетара, Нова Градишка, Еооготуз сотка п. зиђвр. из Залесине (Г. Котар), Мпстоћаз адтезн5 рипсћиз п. зиђ5р. из Бледа (Словенија), Мпстоћиг агоаП в саћјрзиз п. зиђзр. из Нове Вароши (Србија).

26. Консуловљ Ст., Бележки вхрху находката на Сарга аесагочз Ра! в. Парнар-Даг (Тракил) (Мобхеп бђег деп Вела хоп Сарга аесагом5 !п Рагпаг-Пас (Тћгастеп'. Трудове на блгарското природоиспитателно дружество, књ. Х. 1923, 6 стр. 2 слике, резиме |, стране.

За време рата убијен је један примерак ове козе у Парнар-Дагу по војницима. Кожа и рогови чувају се у музеју у Софији. Ова је коза била до сада позната само из Мале Азије и неких егејских отока, те је ово прво налазиште на самом Балкану. Вероватно су то задњи остаци ове врсте на копну. Можда се нађе и по другим планинама који примерак.

27. Рамзин, Нејт јаз 5 у реону Шапца, Гласник мин. нар. здравља 1923, 13 страна.

Зараженост превним паразитима је код деце у Шапџшу врло велика и износи код 233 прегледана ђака 945%,. Најчешћи паразит је 7сћосерћа!5 фзраг (742), Азсатв (штвбтсотаев (58'3"у) и Таета папа (51'",).

28. ПоПмо-Оођгомојвку М., Паз Коргзкејећ дЧез Сгоепојтез (Ргтоћец5 апошпиз Гашт.), 2001. Апхе!сег ТУП, 1923, 3 стр. 3 слике.

Детаљан опис појединих костију лубање протеуса и упоредба са костима фосилних врста. Резултат проучавања је, да је лубања протеуса примитивног карактера, са ембрионалним особинама, што би потврђивало досада важећу хипотезу, да је Ртогеш5 неотенична ларва уродела.

29. Хаџи Ј. Привидна побочна неоморфоза на стабаоцету тубуларије, Глас срп. академије, СУШ, Београд 1923, стр. 25, сл. 9.

Писац износи своје покусе на тубуларијама, утростручење органа регенеративним путем и износи своја опажања насупрот онима Пржибрама.

30. Меккапз Е., Елп Вегас хиг Кепп!пј5 дег те!апонНзсћеп Јпзе |етдесћзеп дез Миге теегев, РаПазта Ц, 1924, 13 страна.

Расправа о постанку меланотичних гуштерица малих отока у средоземном мору, међу њима и наших малих оточића на Јадрану. Набројена су и сва досадашња мишљења о њихову постанку. Писац мисли, да су три фактора главни узрок постанку меланизма и то прво општа тенденца меланизму, која се у тим крајевима под утицајем физичких прилика још и појачава, онда помањкање непријатеља тих гуштерица на тим отоцима и коначно врло повољне прехранбене прилике у тим местима.

31. Дренски П., Единђљ новљ видђ риба за Дунава Вепћорћ из тастосерћајив РаЏаз. (Ођег е:пе пеџе Е!звећатЕ ач5 дег Попаџ бе! Уувћом — Вшстактеп — Вепећорћии5 тасгосерћаји5 РаЏаз, Трудове на блгарското природоиспитателно дружество Х|, 1924, стр. 4 и 1 слика, немачки резиме '/, стране.

У Дунаву код Свиштова ухваћено је више примерака горње рибе, која иначе живи у Црном мору.