Гласник Скопског научног друштва

360 Гласник Скопског Научно ЛДруштшва

Ма како ове сеоске занатске организације изгледале природна и обична појава, тешко је рећи да су све у свему израз народне културе и да им ништа није служило за образац. Ако ништа друго, то показују стране речи у њима: шајва, нешмар, арташ, усшабаша и т. д. Детаљнија испитивања у свима нашим крајевима ову ће ствар још боље расветлити.

нашем народу има примера и сталних занатских организација по селима, на име има правих еснафа у ширем обиму. Ја их не знам много, исто им тако не знам ни суштину. Оно што знам то је да је у Заплању, по селима, било мутавџија, који су имали еснафе, усшабаше и еснафске славе. (Све остало имало би да се испита. Како, судећи бар по именима еснаф и устабаша, ова организација личи на варошке занатске организације, по свој прилици ће бити да јој је и образац отуда.

По досадашњим проучавањима нашега народа то је све што се може рећи о нашим сеоским занатским организацијама. М ако су мислим овде ухваћене главне црте, ипак овим није ствар испрпена. Накнадна испитивања имају да дају детаље, који ће тек ово питање комплетирати. На име, има да се утврди: раширеност појединих сеоских заната по областима, њихово протезање и границе, узроци раширености, њихова појава, порекло, растење и опадање, њихова економска вредност, терминологија и све остало што идеу прилог њиховом пуном и рељефном упознавању. А за тим има да се утврди и где се све, кад и зашто јавила занатска сеоска организација; ред у њој, њезини часници и чланови, њихове функције и дужности; међусобни односи, обичаји, слава и слично, све што би послужило њеном пуном упознавању.

Како се мени чини да из наших јужних крајева потиче највећи број занатлија по селима, то мислим да ту има највише и најбоље уређених њихових организација и да их ту најпре треба детаљно описивати. (Оно пак што би на првом месту ваљало разабрати и забилежити било би у следећем:

Има ди заната по селима у дотичноме крајуг — Ако их има, који суг — Има ли их по један или двојица у селу, тек да подмире потребу свога села (на пример ковачи, терзије, качари) или их је више и подмирују потребе већега обима у околини (на пример грнчари, црепуљари) или чак и ван своје околине (ћерамиџије, дунђери, пекари)г — Ако има више занатлија у једном селу и раде занат у њему, да ли имају еснафску организацију — Ако је имају, кад је поникла и заштог — је ли организација стална или привременаг — Ко су све њени чланови — Ко је старешина2 — Какве су му дужностиг — Које су дужности члановаг — Какви су односи међу члановимаг — Имају ли заједничку славу (служба, пир)е — Која је, од кад је и како се прославља 2

Из Јужне Србије иде знатан број занатлија и у печалбу. — Иде ли сваки за себе, или иду у групи као организована заједницагт — Како се зове таква заједницар — Да ли је привремена, само док су на раду, или је стална — Како се састављаг — Како јој се зове старешина — Које су му дужности, а која праваг — Има ли таква заједница славуг — Која је, од кад је, како се и где се прославља 2

Најзад, Јужној Србији припадају и велика језера, обилата рибом. — Има ли по селима око језера рибарских организацијаг — Ако их има у чему се састоје2 — јесу ли сталне или привременео — Иепитати и записати све појединости које се односе на њих. |

Прибележене, али поуздане, податке треба слати Скопском Научном Друштву. Оно ће их, као драгоцене прилоге за упознавање нашега сеоског занатског живота, наштампати и пружити науци на употребу.

Тих. Р. Ђорђевић.