Гласник Скопског научног друштва

9 „Два прилога проучавању Душанове дросаве 33

Најинтересантнија је ипак досад нештампана повеља бр. 3 (у вези с њом стоји и бр. 5) од 17 маја г. 1355, јер она садржи много правничке грађе и нових историских података.

(Опет исти игуман хиландарски кир-Доротије, старац пирга карејског Енофрије и други старци жале се на суседе (међнике), који су им одузели земље на три места: у Локвици, у метохији Св. Петра Коришког и на Крушчици. О томе су они говорили „на збору царства ми“, — дакле на збору царском могле су се подизати парнице. Као доказ поднели су Хиландарци хрисовуље св. краља Милутина. Као противник Хиландараца споменут је на првом месту митрополит Окјасина (очевидно митрополит серски, који је у исто време био и игуман манастира Св. Арханђела)! и цела хрисовуља изгледа као пресуда у једној доста заплетеној парници између двамоћна манастира — задужбине Немањине и задужбине Душанове.

рви темељ хиландарског земљепоседа био је ударен у околини Призрена и у планинама на исток од Призрена. Ту је још г. 1198 Стефан Немања поклонио својој задужбини паричка имања и 170 Влаха. У току ХШ в. добио је ту Хиландар још нова имања (напр. од краља Драгутина г. 1276 село Локвицу и планину Често Камење. Ту је, на с.ист. од Призрена, Св. Петар Пустињак саздао свој манастир, којега је судбина била непозната. Из повеље, коју сад штампамо види се да је цела метохија Св. Петра била неком хрисовуљом „светог краља“ Милутина подложена Хиландару.

Кад је краљ Душан почео да зида своју задужбину — манастир Св. Арханђела код Призрена, поклонио му је многа села око Призрена између старих поседа хиландарских. Г. 1343 потврдио је краљ Душан својој задужбини поклон неког старца Григорија — нову цркву Св. Петра у Кориши. Зато му је краљ дао стару цркву Св. Петра „да се дохрани“.“ Тиме је Душан већ нарушио права

иландара и изрично спомиње: да после смрти Григоријеве треба стара црква коришка да се врати у посед хиландарски. Нашао се брзо и други предмет сукоба. У општој повељи цара Душана Хиландару од 26. апр. 1348 спомињу се као поседи хиландарски „црква Св. Петра у Кориши са селом; села Плањане, Скоробишта, Сиштевац и Чрнељево“."

Међутим у општој повељи Душановој манастиру Св. Арханђела (г. 1348) записани су томе манастиру: село Љубиждна са засеоцима, заселак Љубиждне Скоробишта, и село Кориша с црквом Св. Петра."

Настало је тако правно стање, које се лако могло десити у оно доба појединих даровница: иста су села (Кориша и Скоробишта) дарована двама манастирима двема царским повељама. — То је сукоб права, који је предвиђен чл. 78 и 83 ДЗак.

У духу члана 78 ДЗ. износи г. 1355 игуман хиландарски ту парницу и друге

сукобе са Душановом задужбином пред самог цара на сабору, као пред највишу инстанцију. |

Цар решава све те сукобе већином у корист Хиландара. — Повратио је Хиландару планину Често Камење, тачније је определио границе планина Копривне, Локвице и Прапратнице (чл. 1, 3 и 4 повеље) и земаља око цркве

Св. Петра (чл. 2).

(О спорном засеоку Скоробишта спомиње шар да га је нарочито оделио од арханђеловског села Љубиждне, кад је са царицом и сином походио мошти Св. Петрал Тај заселак треба да припадне Хиландару.

' Новак. 687 — М повђдћ царству ми прђвњ; игум'иђ Архангеловђ митрополитђ сбрљсквти Јаковђ. — Је ли митр., Окасина његов наследник, или је чудно име Оћасина било само надимак митрополита Јакова уп. Раико (ок'Асковикњ, Дечанске хрис. стр. 54)

> А. Соловјев, Одабр. спом. 13 —14.

Новак. Зак. Сп. 388.

са су ко са %

ђ. 412—413. 421. ђ. 686. и: Цар спомиње да је послао свога судију Парабка са 12 стараца да те међе отеше. Исти судија Парабко већ је познат нам из Дечанске хрисовуље 1330. г. (Нов. 646) и из повеље од

2 маја 1355, којом се пресуђује спор Хиландараца са станицима царским у Ораховцу. Нов. Зак.

Савом. 130. 3