Гласник Скопског научног друштва

34 Гласник Скопског Научно Друштшва · 10

Нова црква Св. Петра у Кориши са купљеницама старца Григорија остаје у поседу Св. Арханђела. Ипак изгледа то као нека повреда баштинских права Хиландара, коме је по хрисовуљи краља Милутина припала читава метохија Св. Петра. Зато је нарочити одбор (у коме су били митроп. Јован, ставилац Ђурђе и судија Парабко са властелом) проценио ту цркву са инвентаром и земљама у суми 1800 перп. У накнаду за тај уштрб врховних права Хиландара на метохију Св. Петра даје му цар по села Сиштевца у Горској жупи и заселак Орашац око с. Чрнељева, старог поседа хиландарског.“

Манастиру Св. Арханђела присуђени су не само нова црква Св. Петра у Кориши, него и само село Кориша са засеоцима.“

За тај уштрб права на метохију Св. Петра обећава цар Хиландару 5000 перпера годишње из царине Новог Брда.

У вези са том распром о подели метохије Св. Петра потврђује цар и друге дохотке Коришког манастира: из призренске и скадарске царине по товар масла (уља) на кандило (Св. Петру, 80 великих спудова соли из скадарске области. У самом Призрену даје цар Хиландару осим старог трга (који је Св. Петру Коришком поклоњен још од Милутина) и петнаест дана трга пре Петрова дана.

Потврђују се и приватне даровнице Св. Петру, на пр. село (Селце више Сиринића, које је поклонио неки властелин Тошоје као своју баштину. Што је још важније, потврђују се и „слободе“ (Св. Петровске метохије, судски и фискални имунитети.

За села у Средској (с. Плањане) и у Горској жупи (Сиштевац, Орашац и Чрнељево) спомиње се нарочиго да су она изузета од свих жупских работа, поданака и приплата. Једино приселица важи за та села исто као и за целу жупу. Те су одредбе леп коментар чл. 23 и 26 ДЗ. По чл. 26 ДЗ. ослобођена су црквена имања од свих работа малих и великих; по чл. 23 ДЗ. треба ипак када ГфЕДЕ камо царв, теда-зн да га дижоу. — У чл. 23 ДЗ. зове се та обавеза поноњ, у нашој повељи приселица.“

Цела метохија Св. Петра служи се и судским имунитетом, изузета је од Царског суда, чак и за земљу и за вражду. У том случају суди њима не игуман хиландарски (зато што је далеко) него најближа виша црквена инстанција — митрополит призренски. Та је одредба сасвим у духу чл. 33" ДЗ. и нешто је расветљује.“

На крају повеље још једном понавља се одредба о имунитетима метохије Св. Петра (мало детаљније) и установљава се општи закон за земљораднике метохије. Ту се нарочито спомиње да је то закон, кон те законњ поставило Цафство „ин по Бкон земан; и заиста та се одредба тачно подудара са чл. 68 43. То је први случај да се у повељи тачно наводи један члан из Законика. Досад познати случајеви, где се у повељама Душана и Уроша спомиње Зако-

: (ООбраћамо пажњу да се у хрисовуљи од г. 1348 спомиње Сиштевац баш као баштина хиландарска а не арханђеловска. Изгледа да је у међувремену 1348 –1355 манастир Св. Арханђела на неки начин дошао до праве својине на то село („одбпрђлђ“ га или „отесалђ“), и цар Душан дели сад то спорно село једном Соломонском пресудом између оба парничара.

2 Нису ти засеоци и њихове границе тачније споменути у нашој повељи. То би био предмет засебне повеље манастиру Св. Арханђела, која се није сачувала.

» Интересантна пресуда из г. 1376 у распри између Хиландара и Русика (А. Соловјев, Одабр. спом. бр. 65) спомиње случај кад је цар Душан сам дошао на лице места (у села око Струмице) да кажњава гусу, која је покрала цареве коње. Нису били гусари пронађени, те је околина (у духу чл. 58, 100 и нарочито чл. 191 Д3.) морала да плати и вразеду (као глобу за кривицу) и приселишу (јер је цар сам главом дошао у црквена села да суди).

+ „Црковнбги моде о врсакои правдћ да се соудћ прћдђ своими митрополити и прбдђ

епископи и игумени“. 5 Ради лакшег упоређења штампамо оба текста еп гесагд. Чл. 68 Д 3. — Меропхомђ законђ по вбсон Пов. — И законђ метохии и вебмђ селомђ

земли: оу неделњ= да работа:о два дђни про- светога Петра, ком +: законђ поставило цар-