Гласник Скопског научног друштва

71 „ва прилота проучавању Душанове драсаве 35

ник, били су доста нејасни јер тешко је било наћи у 34. одредбе, које би тим наводима одговарале.“

~ Видимо из те повеље и како је несавршена редакција Д3. — Чл. 68 говори о работама које је меропах дужан пронијарџ, међутим наша повеља сматра да је то општи закон — и за меропхе на манастирским имањима. Ту је сам цар

Душан дао аутентично тумачење своје одредбе које знатно проширује обим чл. 68 ДЗ. Р

Још је значајна једна одредба наше повеље: нарочита забрана да ни властелин, ни Влах ни Арбанасин не сме напасати стада у планини Св. Петра — у Копривни. Та одредба је у тесној вези са чл. 81 и 77 ДЗ. и са старим одредбама дечанских хрисовуља.“ Спомиње се ту и судски преседан „книга гудккна“, пресуда самог цара у сличном случају, кад је Радослав Повић“ узео „потку“ од Арбанаса — 300 овнова. Интересантно је, да док чл.77 Д3. опредељује за Влахе и Арбанасе „потку“ од 100 перпера у пракси није се та глоба узимала у новцу, него старим начином у стоци, како је наредио још краљ Милутин.“ Консервативни правни живот много је јачи од декларације новог царског законика.

Дакле, повеља о метохији Св. Петра Коришког од значаја је, јер даје и леп коментар многим члановима ДЗ. и њиховој примени у животу.

Једно питање остаје нам: зашто су Хиландару дате чак три повеље у истим правним пословима и каква је између њих разлика»

Видели смо да се повеље бр. 43 и 42 готово сасвим подударају. Обе су писане истог дана, имају исти протокол и есхатокол; нешто ситних разлика види се само у стилизацији чл. 11, 12, 13, 16" и у распореду чл. 19—22.

Једна је ипак велика разлика: у повељи бр. 43 долазе два члана (17 и 18), који говоре о томе да је цар Душан обећао Хиландарцима 5000 перпера годишњег дохотка из Новобрдске царине, зато што је село Коришу са засеоцима предао Св. Арханђелима. (О томе нема ни речи у повељи бр. 43.

Та је сума тако огромна,“ да се јавља питање: није ли ту у ствари једна дрска интерполација, није ли бр. 43 оригинална повеља Душанова а бр. 42 препис те повеље са том интерполацијом 2

Тешко је то питање решити без нарочите палеографске студије. Мени су обе повеље изгледале писане као једном руком, са истим особинама царских по-

тароу; и да моу даз= оу годишци пербпероу | ство ми по всои земли, да работајо всакђ ки царевоу; и заманицомђ да моу коси сбна дбиБ | 12 одблбнб, два дБни оу недђли, и дБбнБ виноединђ, и винограда дђнђ единњб... и Јцо оура- | града и дБбњђ сћна; и шцо пооре и покоси, вбсе бота меропњхб, то-зји вБбсе да стежи; а ино | да сврђстоуте и сврши и оусипле.

прав законђ да моу се не оузме.

Ст. Новаковић је већ наслутио, да је пропис ДЗ. за пронијаре морао вредити и за баштинике (Зак. Душ. стр. 188)

з На то размимоилажење између повеља које спомињу Законик и самог Законика први је обратио пажњу Ф.Ф. Зизлел, Законик Сшефана Душана. Пгр. 1872 стр. 118.

» У дечанским хрисовуљама спомињу се свешолорске (т. |. хиландарске) планине као суседне дечанским „и у тбхБзи планинах да не метеха ни властелинђ ни Влахђ ни Арбанасинђ, развђ комоу игуменђ оушћнивђ дастђ“. Дечански даје интересантну мотивацију те одредбе: „понеже у планинахђ не има никторе балцине, развћ кралег и цркви коимђ соу кралтег дали“. А. Соловјев, Одабр. спом. стр. 113.

8 Брат логофета Ђурђа, који је повељу издао, в. Спом. Х!. 35—236.

Наша повеља позива се ту изрично на краља Милутина, за којега се узимала иста глоба од 300 овнова. У дечанским хрисовуљама наплаћује се глоба од 500 овнова од онога који би се усудио прогласити који део планине за своју баштину.

5 Напр. у чл. 13 каже повеља бр. 42 — „всаки господарђ Скрдрђски“, а бр. 43 на истом месту — „всаки настокци кепалика града Скадра.“ Можемо ли из тога извести закључак да је господар исто што и кефалија (у чл. 18 каже повеља бр. 42 „господарђ прбдрђжеи Ново Брдо“) 2

5 Год. 1348 замењује Душан Хиландару десетак од целе земље са 4000 перпера годишње (Нов. Зак. Спом. 420); а ту је у питању само једно невелико село (Цвијић је г. 1910 нашао у с. Кориши свега 43 куће: 15 правосл. и 28 католика — Арбанаса. в. /. Цвијић, Основи за зеотрафију и теолошју Македоније 111. – 1192).