Гласник Скопског научног друштва
40 Гласник Скопског Научно: Лрушшва 76
(В. слику 1.) С друге стране — Св. Стефан са две кадионице у рукама; легенда
ОТИ ОТЕНЕНЋ ПРЋВООМЧЕНИЋ,:
Слика 1. — Печат на повељи краља Душана (Хиланд. бр. 14.) из год. 1332. (2) — Ауетв.
2. Повеља од 28 марта г.6853 (мислим да је то год. 1343 по индикту ХП, којом краљ Стефан Четврти потврђује Хиландару дар властелина Рудла, село Борујево (Флорински, Аеонскје актбг, стр. 68), сачувала је један златан печат на црвеној свиленој врпци (Хил. бр. 23). (С једне стране стоји цар са круном на глави, са дуплим крстом у десној руци; легенда у пољу: % оћр. С друге стране (Св. Стефан држи кадионицу у десној руци; легенда у пољу: 9 7 ИП отефае пРСОоШУчеННЕ 608 (тај гемегз је сличан Ивићевим сликама бр. 15 и 16). '
3. Повеља од 6 маја 6844, инд. ХЛ (дакле опет г. 13437), којом краљ (Стефан. потврђује Хиландару дар протосеваста Хреље, цркву Св. Арханђела у Штипу (Спом. Ш, 25), има такођер златан печат, који виси на свиленој врпци (Хиланд. бр. 76). С једне стране клечи окруњен цар са дуплим крстом у руци; легенда у пољу гласи ИО ХОШ6 8056 ТРПОСеРНИ цар сшфФан6 сев затан бРПб. С друге стране Св. Стефан држи кадионицу у десној руци; легенда је у пољу: ОИ СШеФАС ПРСОШУЧЕННГ СОРГ (и овај геуег5 сличан је Ивићевим сл. бр. 15 и 16).
4. Повеља од 1. јануара г. 1345 (6853, инд. ХШ), којом краљ Стефан Четврти даје пиргу Хиландарском села Гондахор (Флор. о. с. 66), има златан печат висећи на црвеној свиленој врпци (Хил. бр. 22). — 'Тај је печат другог типа: на једној страни цар стоји окруњен, са крстом у једној и мачем у другој руци; легенда у пољу: СФ 4ћ ЦФЋ СРБЕХЋ И ПОШОРЕеКРХћ Н ГРЕЧЋ 31. С друге стране стоји Христос; легенда је у пољу: [2 Хе (Овај је печат сличан Аврамовићевој слици под бр. 13 у Описанију).
Б. ПЕЧАТИ ИЗ ВРЕМЕНА ЦАРСТВА 5. Повеља из јануара г. 1346 (6854, инд. ХЈУ) манастиру Мверу, писана
грчки, издата је од Душана већ као „цара и самодржца“ (расћеос Хр ото-
1 Мислим, да је то прва повеља из првих година Душанове владавине: 1. јер се ту Душан служи печатом свога оца Дечанског, 2. речи „веселе се душојо и тбломђ са краљицомљ ЕСленомђ“ наводе нас на претпоставку да ли није та повеља издата г. 1332 после женидбе у Сврчину, у очевом двору, где се Душан бавио г.1331—1332 и који се не спомиње у доцнијим повељама.