Гласник Скопског научног друштва
715 „јва прилога проучавању „Тушанове дрзсаве 39
13. Последња повеља Душанова од 5 децембра, 1355, којом цар даје милост М. Гучетићу, описује се опет као. „роуефа... сопја Боа 4' атепо пдогада репдете“ (Пуцић, [ бр. 18).
Видели смо дакле, да: се је Стефан Душан у преписци с Дубровником служио са неколико печата:
А. —1. У доба краљевства на свечанијим повељама долази велики висећи печат од воска. Сачуван је на повељама бр. 4 (о продаји Стонског Рта) и бр. 9 (укидање царине на Требињу); без сумње исти је био и на повељама бр. 6 и 8 (обе су изравнање рачуна са Дубровчанима). Можемо претпоставити да је исти печат висио и на повељама бр. 3 и 5 (опет изравнање рачуна). Све те повеље имају опште обележје, што су оне све „милостна писма“ — Пегае отастаје. Леп печат западњачког типа, направљен још за живота Дечанскога, док је Душан био „млади краљ“ у Зети, служи за ту свечану преписку са Дубровником кроз цело доба краљевства (од 1333 до 1345).
А. — 2. У исто време шаље Душан и писма обично печаћена: веровно писмо бр. 1 — че о вестећо; потраживање дуга бр.2— диобиз то в зестећа; веровно писмо бр. 8 — го аи сшт сега... Ту се нигде не спомиње да печат виси; него из речи зоћшт зестећшт, можемо извести закључак да је то био мали печат (од прстена») утиснут у писмо. Врло интересантан опис бр. 8 показује, да је то једна врста грбовног печата: без легенде, без штита, само шлем са крстом и гранама као украсом.“ Тај опис доста је близак грбу на ситним новцима цара Душана, где се види шлем (без грбовног штита) са врло сложеним украсом опет у три спрата: заставица (2), звезда у кругу и перјаница.
Б. — За доба царства прекида Душан са западном традицијом престбних и грбовних печата од воска, и уводи византијску традицију златних (или позлаћених од сребра) висећих печата (ђоЏа репдеп(е). Такав је печат и на свечаним хрисовуљама бр. 10 и 11, и на повељи о укидању царине бр. 12 и на изравнању рачуна бр.13. Све те повеље су опет „милостна писма“. — На жалост није се сачувало обичних и веровних писама из доба царовања Душанова, да би могли видети је ли за њих у то време употребљаван печат од злата или од воска.
П. ПЕЧАТИ НА БАШТИНСКИМ ПОВЕЉАМА А. ПЕЧАТИ НА ПОВЕЉАМА ИЗ ДОБА КРАЉЕВСТВА
Док смо се за преписку са Дубровником служили већином белешкама дубровачких нотара и нашли врло мало сачуваних печата, много више сачуваних печата нашли смо на многобројним баштинским повељама манастирима. — Ти су печати већином у Хиландару и мање су познати него они први.
1. Повеља, којом краљ Душан потврђује Хиландару прилог Радославе, жене Милшине (Спом. Ш 27), без датума, сачувала је један леп златан печат на свиленој врпци (Хиланд. бр. 74). С једне стране стоји краљ са круном на
глави и дуплим крстом у десној руци; легенда на пољу гласи: ОМРОПР КРА.
: Можемо додати, као бр. 14, да сумњива повеља Душанова граду Котору од г. 1351 у нотарски овереном препису г. 1476. (у задарском арх.) има испод текста један добро насликан златан висећи печат, где цар стоји са дуплим крстом у руци; легенда наоколо гласи: • СТЕФАНБЊ МИЛОСТИЈО " БОЖИОМ " ЦАРБ " СЕРБЛЕМБ И ГЕРКОМБ (Слику тога сумњивог печата доноси Шафарик у Гласнику 1Х, табл. ТУ, по књизи В. Мат, По аиођиз Гпрегакокит Каззјае питтјв. Меп. 1752.)
» В. опис и слике код /. Шафарика Гласник М], т.1 1,5. Гјибгса, Орзв ис. помасаћ, т. МГ, УП.
8 јп стемо; сетепшт, стела — ппровла зиттае сајеае Ношга. — Ди Сале, ДПоззапит, 5. У. франц. сттаег — ћоште аџејсопаџе розеб зиг Је Штђге аи саваџе а зигтопте еси Аез агтошев.