Гласник Скопског научног друштва

38 Гласник Скопско Научно Друштва 74

2. Писмо, којим краљ Душан тражи од Дубровника дуг од 8 хиљада перпера, уписано у нотарске књиге 29 јуна 1333 г. (рпте тасНог5, дакле г. 1333), било је „Би Паја диођив то зесгенз трзтиз Дотим геол5“. У талијанском преводу саме повеље пише на крају: „ачезја Јесјета 6 зистеЏаја сој зисеПо де геате соп до ђоПе, ад со сће дође ђеп сгедег. бозап сотеге“. (Пуцић П бр. 12, уп. Спом. ХЛ—100). Дубровачко је вијеће предало дуг краљеву посланику Лампру Менчетићу и молило је да краљ „де ћос Гасјек пођл чпат роуеат за авапа зио зоо ргорпо“. (Пуцић, #14. р. 12).

3. Повеља, којом краљ Душан објављује, да се је обрачунао са Д. Менчетићем, уписана у нотарску књигу 2 марта г.1334 (та. зесипда), спомиње се опет као „ШЊегае.... зјоакас зоо ргорпо Трзјав Чоти гесл5“ (Пуцић, 5. 1 бр. 14).

4. Друга повеља о продаји Стонског Рта од 19 маја 1334 сачувана је у оригиналу. У тексту вели се: „А Цоцанђ прбручи и подписа и запечата на Добрушци“ (М:КЈ. 108). Тај је печат сачуван, описан и насликан код А. Ивића (о. с. бр. 13). То је један велики висећи печат, прављен на западни начин. Краљ је извајан са жезлом и државном јабуком у рукама, на престолу са богатом готском орнаментиком. Напис у пољу је: (Стефјан маадвг краа. Напис у кругу : И Сте(фан).. кживен млад кралв грктки. Печат је једностран, од црвеног воска (Ивић, о. с. стр. 25).

· 5. Повеља којом краљ Душан објављује, да се је обрачунао са П.и Фф. Рестићима, уписана је у нот. књ. 21 фебруара 1340 (та. осјауа) као „рпуЏеотшт всјамопезешт си сега(2) зоо допии Кесл5 Кахје зоо“ (Пуцић |, бр. 67).

6. Повеља од 10 септембра 1340, којом краљ Душан објављује, да се је обрачунао с браћом Бунићима, уписана је у нот. књ. дана 2 октобра 1342 (ла. Х) као „за Шаја зоо сете слаПе сипа Ношга гесаћ шиз зедепн е; Шене стса во ит“ (без сумње исто што и бр. 4, издан код А. Ивића). Пуцић, [ бр. 19.

7. Са истом повељом било је предато и веровно писмо (егата Те то“ пјајета Фесје ароме... го Шават сит сега, диаз! 1п тесфо 1605 вешћа ипа ситема сшт стасе, раја Аезирег, е! зирег раЏат гатов атђогшт (Пуцић, :ђ. испр. Јиречека, Спом. Х1-100).

8. Повеља од 30 септ. 1341 издата Џиву Бунићу с браћом, уписана у нот. књ. 2 октобра 1342, описана је као „чоаћа сит зоо сеге репдеп 5 олаје зсшћа Пошта геде зедепна 1 зефа“ (Пуцић ПИ бр. 20).

9, Повеља од 25 октобра 1345, писана под Сером, којом краљ Душан укида царину на Требињу, сачувана је у оригиналу (сад у Срп. Краљ. Ак. Наука). Висећи печат насликан је код МИвића (о. с. бр. 14). То је исти велики печат од воска, као и на повељи од 19 маја 1334, са истим речима наоколо: С (Стефана

по НлОсТНи к |живен младо Кралћк ТОКбеКН.

Б. ПЕЧАТИ ЗА ВРЕМЕ ЦАРСТВА

10. Свечана повеља од 20 августа 1346 из прве године царства (шрегаћ5 позви аппо ргшто), којом Душан поклања 200 перпера из дубровачког дохотка цркви Св. Николе у Бару, има висећи печат (зиб репдеп! зоо — Макушев, Зап. И. Ак. Н. ХЛХ, кн. 2, прил).

11. Свечана повеља од 20 септембра 1349, којом Душан потврђује све повластице Дубровнику, права је хрисовуља, злаатопечаткни рнсокбак, како се вели у тексту. Ту је сачуван висећи златан печат. На предњој страни цар са круном на глави и двоструким крстом у десној руци. Легенда у пољу печата: О ХхРСТЕе БОГе првОввРВИи цар СТФАН вСе зтан СРИО. На стражњој страни стоји св. Стефан; легенда у пољу: ЖНТ СТЕФАНС прво Чен СОРГ (издан код Ивића бр. 15 и 16; текст — МЕ. 146).

12. Повеља од истог 20 септембра 1349, којом цар Душан укида царину на Требињу, сачувала је такођер висећи златан печат (Бша аштеа — МИ. 154).