Гласник Скопског научног друштва

73 „ва прилоа проучавању Душанове дрожсаве 37

П. ПЕЧАТИ НА ДУШАНОВИМ ПОВЕЉАМА

„Тоја сгтедш аз |еге Черепдећ !п зао ашћепћсо, ђепе соспио е| Татово“.

Соптадиз де Миге, а. 1275.

Још 1857 г. написао је Јанко Шафарик: ово: „Сфрагистика или вештина познавати и умети толковати стародревне печате владалаца, власти и надлежателства, па и други знаменити за повћстницу лица, есте такође едно спомоћно знанћ кђ исторји... Али валлло 66 се потрудити да се прикупе у едно, колико ге могуће, сви ови сачувани печати и да се у хронологичном поредку, сљ облсненђмђ издаду, ерђ ће текђ она сљ нумизматикомђ дати и поуздану Србску хералдику, или познаванђћ грбова и знакова како државни земалл и владалаца, тако и знаменитб! великаша, властеле и племића Србски, а сва ова знана знатно подпомажу усавршенстованђ исторје народне.“

рошло је, међутим, седам деценија од тога времена и није се много урадило на том пољу. Многобројна издања српских повеља не доносе обично никаквих описа печата“ или дају о њима сасвим недовољне белешке.“ (Само поједини бакрорези са печата налазе се у старим делима Јулинца, Рајића и Аврамовића.“ Требаће још дуго чекати да изађе један српски (или југославенски) дипломатариј, где би уз сваку повељу дошла и слика њенога печата."

Један велики напредак у српској сфрагистици значи дело Дра Алексе Ивића „Стари српски печати и грбови“,“ које је још једино стручно дело на том пољу. — 94 лепе слике у тој књизи доприносе много познавању старих српских печата.

Ипак би се могло много додати и томе делу. Др Мвић користио се само печатима бечког (већином бившег дубровачког) архива. Међутим остало је мало познато велико рукописно благо на Св. Гори и по другим местима."

Проучавајући законодавство Душаново, обратили смо пажњу и на његове печате. И док је Др. Мвић донео лепе слике само од два Душанова печата, ми имамо података о неких двадесет Душанових печата.

Зато износимо те податке о печатима на Душановим повељама као мали

прилог српској сфрагистици, као подстрек за даља истраживања на том пољу.

1. ПЕЧАТИ НА ПОВЕЉАМА ДУБРОВНИКУ А. ПЕЧАТИ ЗА ВРЕМЕ КРАЉЕВСТВА

1. У књизи Пју. Сапс. 1334 спомиње се под 10 мајем 1333 повеља краља Стефана „ршафја зио зао зестећо“; — то је било веровно писмо неком Николи сину Маркову (Пуцић, [ бр. 11)

' У чланку: „Грађа за србску сфрагистику“ одљ Дра 4. Шафарика, Гласник ]Х стр. 287. — Ту доноси Ј. Шафарик два печата цара Душана и цара Уроша са которских повеља (по нашем мишљењу — фалсификате).

# Карано-Твртковић, Ми озећ, Љ. Стојановић, Ст, Новаковић.

8 Р. баганк, Порфирије Успенски, Т. Флорински, 5. Плиђее (Орлз јисозјомепајић поуасаћ).

# 11. ТОлинаш,, Кратков введенее вљ Исторпо.., 1765, на стр. 124, једна слика печата десп. Јована.

Ј. Раичз, Иеторга, св. Ш (1794), на стр. 316, опет печат десп. Јована са повеље од 1496 г.

4. Авраамовићг, Описанје Св. Горе, 1847, доноси 11 врло лепих печата.

5 Као што је то давно урађено у монументалној руској збирци „Собранте лосударственно ха грамош« и договоров=“. Москва 1815—1819 1—1М.

8 Књиге Матице Српске, бр. 40, Нови Сад, 1910.

" То је већ приметио К. Јиречек у свом значајном реферату о Ивићевој књизи у Агсћ. Еау зјам. РАИ. ХХХШ (1911) стр. 286.

8 Свечана повеља од 22 јануара 1333 нема печата. (МИ. 103; А. Соловјев, Одабр. спом. 119).