Гласник Скопског научног друштва

79 „Два прилога проучавању Душанове драсаве 43

ти печати били дометнути од неких фалсификатора. Лепо су сачувани, не види се никакав траг да би био печат пренет са друге повеље (као што се види на бр. 9).

(Остају нам две претпоставке:

1. Могуће је, да је Душан после венчања на царство наредио да се његове повеље издате за време краљевства, донесу и потврде новим царским печатом. Из бр. 2 (где имамо несумњиво печат цара Уроша) ' видимо да је цар Урош на такав начин (само- печатом без нарочите белешке“ на самој повељи) потврђивао повеље свога оца.

2. Имамо и другу претпоставку. — Да ли нису ти царски печати на повељама из 1343 и 1345 савремени тим повељама» То би значило да је краљ Душан у то време већ мислио о царству (у тексту титулише се он: честнике ГОБЧАСКАМИЋ страни), и наручио печате са царском титулом: прво са титулом „Џафе ве Зеле Обгике“, а после неко време са новом титулом „Даф Сркскнха, Поморских 6 Гочкнхв (2) зеиак.“ Такав случај, да се на печату испољава једна државно-правна претензија, која не улази још у текст самих повеља, налази лепу паралелу у руској историји истог доба.

У ХМ веку подјармљена је Русија Татарима (а једним делом и незнабожачкој Литви), нема јединог владара него безброј династа, од којих се сваки зове кнез, а понеки (тверски, московски, рјазански, смоленски) и велики кнез. Велики кнезови московски теже већ у то време (од год. 1320), да придобију власт над свима другима, да постану владари целе Русије; ипак кроз дуго време не смеју то изричито да нагласе у својој титули.“ Кроз читав ХЛМ век титула велики кнез целе Русије (всет Роџтн) не долази ни у једној повељи московских великих кнезова. У ХМ веку долази та титула врло ретко, и то у повељама намењеним њиховим поданицима. У међународним одношајима први се послужио том титулом моћни Јован Ш, г. 1492, у писму краљу пољско-литванскоме. — И то је писмо повукло за собом рат са Литвом.

Међутим, печати првих московских великих кнежева носе ту титулу већ у ХМ веку. Напр.: печат кназљ вел. Селена ва Рам (г. 1340—1353), кна да веанкого Дмитрнљ Ивановича ктељ Р8Ин (г. 1363—1389), печата ки, вел, бега Ри (Василије П, 1389—1425); готтодаџа кл земан РЗжнљ (Василије Ш, 1425—1462). Кроз цели век четири генерације владара изрезивале су на својим печатима ону жељену титулу, коју нису смели никако да употребе у тексту својих повеља. Исти је случај могао бити и са Душаном. (Само он није морао да чека дуго; само неколико година требало је да прође, па да његова царска титула, скри-

вена на печатима, продре и у повеље,“ кад дође и до крунисања и до међународног признања. '

: Монограм на том печату врло је сличан монограму на новцима пара Уроша.

2 У српским повељама долазе и потврде хрисовуља пређашњих владара нарочитом белешком о томе. — Тако је краљ Владислав потврдио хрисовуљу свога оца (Новак. Зак. Спом. 386; А. Соловјев, Хиландарска повеља, стр. 17). Велика је штета што није сачуван печат те повеље и не знамо да ли је Владислав својим печатом заменио печат свога оца.

8 Нарочито због суревњивости моћних великих кнезова литванских, који се у то време већ титулишу: вел. кнезови Литве и Русије (таспиз дих ГИћуапе, Киззје еге). — В. кнез Ољгерд прогласио је г. 1358: „отиша Виза деђећ ад ГИ уапоз зиприснег регипеге.“

4 ВЕЛИКИИ КНАЗБ И САМОДЕРЖЕЦЂ ВСЕА РУСИ.

5 В. Собранје госуд. грамстђ и договоровљ, М. 1815, т.1, раззип. — (О тој чињеници види А. Соловјев, Нашлоналђнос сознанје вђ русскомљ прошлвмљ. Б. 1925. стр. 21.

в Прва повеља где се Душан служи царском титулом, писана је у јануару 1346 манастиру Иверу (Флорински, Авбон. актљ,, стр. 95), ту је и царски печат. Али у преговорима са Млецима од 3 марта 1346 зове се он још само: тех Зегмае (Рјибге, Таанпе, 1-326).

" Да мисао о царству лебди над Душаном још од првих година његове владавине види се најбоље из аренге повеље од 22 јануара 1333. Ту слави Душан Бога, по жељи којег царују цареви, Бога који је изабрао „светие родители и прародители кралевства ми... и прославилђ ихљ паче всфхр цар» землфскихђ на земли и пакђ на небеси вћнци свђтлиеми украсивђ... отђ нихђљ же племене и азђ изабранђ бихђ.... и сбдђ на приестоли кралевства Србскаго како царб и