Гласник Скопског научног друштва

44 Гласник Скопског Научног Друштва 20

Видимо чак царске печате од две разне врсте на тим краљевским повељама из год. 1343 и 1345. На првом титула је скромнија: „правовефни Цар Бе земае Орпске; а на другом повећана: „цар Орктких н Помофких н Гочких земаћ“,1

Б. — За време царства јављају се опет иста два типа царских печата: први са (Св. Стефаном и легендом: „пракокерни цафћ кее Зеле Супшке“,З други

са Христом и легендом: „цар Оретжиј и Помофких и Гочких Земавља“.З Изгледа да је био у употреби и трећи тип: са Христом и легендом: „Отефанћ 6 Ха Ба 6брнн цафњ“.“

Интересантно је да се и један и други тип употребљавају до последње године Душанове владавине. — Очевидно је, да је царска канцеларија имала на расположењу два или више калупа за печате, којима се служила без разлике. Треба се сетити, да је цар Душан имао у исто време два логофета; док је Гзоргђ логофет печатио већину повеља од 21 маја 1349 (дан издања Законика) до смрти Душанове, јавља се г. 1350 — Жарко, а г. 1354 и 1355 — велики

логофет Гојко. Вероватно је, да је сваки од њих имао на расположењу по један калуп царевог печата.

(Осим тих царских печата налазимо на повељама из доба царства и друге печате. Још је у употреби краљевски печат Душанов (на пов. из 1348, бр. 7), чак и краљевски печат Дечанског. Нарочито је интересантан печат на повељи бр. 12, од 2 маја 1355. Тај велики и лепи печат са (Св. Стефаном и легендом „Стефан Урош краљ“ то је без сумње печат Стефана Уроша Ш. (Дечанског), сасвим исти кио и на повељи Дечанског од 9. јула 1327.5 На великом мајском сабору на Крупиштима служи се царска канцеларија не само са два царска печата, него и печатом Дечанског.'

Не можемо казати ништа сигурног за краљевски печат на општој хиландарској повељи од 1348. Јасно да је он дометнут доцније на познији препис, ипак је могуће да је он пренет са аутентичне повеље цара Душана. Онда би и то био још један пример да се Душан и као цар служио краљевским печатом.з

Расматрање многобројних сачуваних печата Душанових, као и података о несталим, показује нам да је у том погледу владала велика неједноставност.

владика всему стежанио светиехђ родителђ моихљ“ (МИ. 103—104). Та поносна мисао, да су српски краљеви славнији од свих царева на земљи, да и сам Душан седи на престолу као цар, далеко је одмакла од смерних убеђења првих Немањића, да је марсшво Божијом вољом везано за цариградски престо, а да други владари имају право само на титуле краљева и великих жупана. (О филозофији права првих Немањића в. Сш. Новаковић, Византијски чинови и титуле у Србији, Глас ТХХМШ, стр. 216 и А. Соловјев, Хиландарска повеља, Б. 1926, стр. 13 [сепарат из Прилога, М]).

: У тексту тих повеља титула је иста: кралђ самодрђжбиђ већхђ Србскихђ землђ и честникђ Грбчбскимђ странамђ (Слор. о. с. 27. и 66).

» На повељама Иванку Пробиштитовићу г. 1350 и Хиландару г. 1355 (у нашем чланку бр. 10 и 13); исти на повељи Дубровнику г. 1349 (в. Дубр. бр. 11).

г На повељама Зографу г. 1348 (2) и Хиландару г. 1354 и 1355 (бр. 9. 11 и 14).

4 Или „Стефан благовврни џарљ“ (две повеље Иверу, бр. 5 и 6). — Опис је Флоринског недовољан, и није нам јасно, је ли то трећи тип, или још два нова типа, или само рђаво прочитан натпис нашег другог типа.

5 Глоргђ — на повељама од 21 маја 1349, 14 авг. 1354, 2 маја, 17 маја, 2 јула и 5 дец. 1355; Жарко — 23 маја 1350; Гојко — у папином писму 1354 и на повељи од 10 авг. 1355; на повељи 25 марта 1335 спомињу се Глоргљ — као издавач повеље, а велики логофет Гојко — као милосник. — В. Ст. Станојевић, Глас. СМ], стр. 96—87.

• В. слику печата са повеље од 9 јула 1327 код Аврамовића, Опис т. УП Је 8.

т Могао је тај печат, због потпуне сличности имева, да служи и „младом краљу Стефану Урошу“, који се сматра нарочито као „краљ все земље Србске“ и потписује повељу 1353 г. (Нов. Зак. Спом. 705). Могао је млади краљ да метне свој печат на повељу од 2 маја 1355, која се тиче прилика у Српској земљи (трг Книнац, села у Зети и на Морачи).

в Можемо поменути, да се сачувало врло мало печата на повељама цара Уроша. — На двадесет повеља његових сачувало се само три печата: