Гласник Скопског научног друштва

27 „Два прилога проучавању Душанове дросаве · 45

Јасно се издвајају мали печати од воска на писмима Дубровнику (о а зестега). На свечаним повељама долазе неко време велики печати од воска (за Дубровник), али обично — златни печати (све манастирске повеље, као и доцније повеље Дубровнику и Котору). Тих златних печата сачувало се неколико врста. Интересантне су појаве — антеципација царске титуле на краљевским повељама и обратно — употреба краљевских печата на царским повељама. Честа је појава служење са печатом свога претходника;' а ретка је обратна појава — печат потомка на повељи претходника (очевидно као потврда).“

Александар В. Соловјев.

ВЕ5ОМЕ.

1. ДЕБ СНЕУЗОВОШЕ5 ТУЕПЕММЕ РОЏСНАМ СОМСЕВМАМТ ГА МЕТОСНЈЕ РЕ 5Т. МЕККЕ РЕ КОКТСНА.

Г'ашеешчг рибђе е соттепке (#тој8 сћгувођишез ди отапа етрегешт дез Зетђез еЕ дез (Отес5, сопзетубез Чап5 ]е5 агсћуе5 де Нуапдаг (ап Моп; Атоз) сопте Мо 41, 42 еб 43. Гез сћатез Је 42 еБ 43 пе сопЕ дџе ФЧеих уамапјез а ип зеш асје 64 раг је #заг Поџећап а Ја Ффеге де ГЕгај аџ тојз де та: 1355. Сег асје те Бп а шп се сопсетлап! јез Њјеп5 ди топазјете де 51. Рлетте де Кошећа (ртез де Риггеп), еп ]е5 Фмвапе епфе Аепх ршазапјев Јашкез: Ја 56 Млегсе де Напдаг еј Јег 56 Агсћапсез де Рихтеп. Еп гепопуеЏап! ]ез рмнуПесез де Ја тегосћје де 56. Рлетте еп [амецг де НЏапдаг, сеНе сћане доппе дез таћсез ргеслеих рошг Ићпађоте ди дгош зефђе. ЕПе сте р. ех. је Јатеих Содех Поџећап (а. 1349) еЕ Фопле тете ипе шфегргебаНол ашћепначе де Гаг. 68 де се Соде. Га сћате Мо 41 (ршбиве еп ракће раг Момаком!е) п'ез! аш'ипе сорге ађебосбе, тај5 об селеПе, ди Је 42. [е гарроте 6!гоћ епфе сез |'ој5 досштел!5 реншећ де [ате аиејаџев гетагаџез зиг Ја фрјотаначе зегђе ди ХГМ"е зјесје.

2. ТЕ 5СЕАЈХ 5ЏЕ ГЕ5 СНАЕТЕ5 ГУЕМЕММЕ РОЏСНАЦ.

Га зоШостарћте зетђе роззеде Је ђеаџ Цуте де Ме. АЈеКкза Гм16, Ђазб зиг Је тајете! дез апстеп5 Агећјуез де Каоизе (тгапзјегб5 ајог5 а Млепле). Серепдапе |ез атсћуев ди МопЕ Афћоз сопвегуепЕ ђеацсопр де зсеаих реџ соппиз дез топагдџез зетђез. Папз Гагбсје ргбзеп! |Гашјеш' гапсе #Еошје5 Је Фоппбез зшг ]е5 зееаџх Ф'Енеппе Поџећап, ФопЕ 1 ехјаје Њеаисопр де манаптез. (Оп реше у Ффасетпег децх сепгез рппераџх.

1, на повељи од 20 јуна 1358 — ман. Св. Арханђела у Јерусалиму (Хиланд. бр. 47 = Мил. 165) — велики висећи златан печат. С једне стране стоји цар окруњен, са дуплим крстом у руци. Легенда у кругу: |СТФАНБ ВБ ХА БА БЛАГО+РНИ ЦРБ ЛЛ (ве) УРОШБ. С друге стране Св. Стефан. Легенда опет у кругу.

2. На повељи од 29 септембра 1360 Дубровчанима (М:Е. 181) изгледа да је печат цара Душана (В. нејасан опис Ивићев, о. с. стр. 27. — На таблицама код Ивића, бр. 18 и 19, долази два пут само Св. Стефан, без цара. Је ли то погрешка издавача»)

3. На повељи од 11 марта 1365 Хиландару (Аврам. Опис. 54, МЕ. 172) виси печат који може бити и Душанов, али једног новог типа (Хиланд. бр. 53, слика код Аврам. Т. УШ. Ме 10). Легенде су мало друкчије, него на описаним Душановим печатима: СФБ ТР ВСЕ СРББСКЕ ЗЕМ И ПОМОРСКЕ И ГРЧКЕ. +СТ1 СФБ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИДЂКОНБ. Али то би могао бити и печат цара Уроша.

! То је већ приметио К. Јиречек, Агећ. 51. Рћ. ХХХШ, стр. 293.

» Говоримо свуда о злашним печатима, не улазећи у питање да ли су они заиста од злата или од позлаћеног сребра (4' акгсепћо догадо).

Можемо навести, да смо у Хиландару видели и један печат од олова (моливдовул) на повељи Гргура и Вука Бранковића из г.1365 (Хиланд. бр. 58 = Спом. Ш, 31). — Јиречек наводи само два бугарска печата од олова (0. с. стр. 288); у Византији били су они у великој употреби. — В. Б. Џанченко, Каталогљ моливдовуловђ, Русск. Арх. Инст. вђ Конст., Извбспит Р.

Арх. Инст. т. УШ (1903) и ХШ (1908).