Гласник Скопског научног друштва

15 Софијски надбискуп фра Пешар Богдан Бакшић 87

Само што Бакшић није дао те велике медитације, а вероватно није никад ни чуо за те наше рукописне раније преводе; он се у неоаскетском расположењу, каково је завладало после примене закључака тридентског концила, задовољио једном краћом талијанском прерадом тог дела: превео је наиме Меднадог фуоНззште ф! Зап Вопамепћига Сагфпаје зорга 1 пизјего де! | штапа Кедеплопе, у којима су само медитације о Муци.

Под натписом „Јасопитсјапо Је деџоје теднаНопе зорга Ја раззтопе де] позкго зропоге, сапаје 4 Гопдаје ототпатепје зорга тезег Вопаџеп«шта Сакфтаје де Јогфпе поге. Зорка Месћојао де Шта ебаштсо 50рта ал доскоп 4 ргефсајол арртођан“ изашле су оне први путу Мантови 1480 године у двадесет и једном поглављу (138), да познија издања, којих је у току шеснаестог века било више, устврде понекад, да их је писао Поског рјапиз

Сл. 4. Пееудобонавентурске „МедЊалол Фуон5- е« 5 фра Никола из норманзипе“ (1605), талијански изворник Бакшићевих дијске Лире (Меојац5 де Гуга, „Богољубних размишљања“. 1270—1340), да их у другим еди-

цијама припишу Св. Бонавентури и да их даду у двадесет и два поглавља, па је такав случај и код Бакшића, који се у свом преводу овог псеудобонавентурског дела у ортографији држао

(138). Кесћита, Аррепфсез ад Најл-Соршсен Керетопшт БЊНодтарћјешт |, Мапећеп 1905, 17. Биће да је Бакшић употребио млетачко издање од 1605, које има натпис: МЕРШТАтом рМОТ5УМЕ П 5. ВОМАМЕМТУЕА САКЕРМАТЕ, Зорга 1 пузепо де ћитапа КедепНопе, слог Горга Та Ра опе, еј Моте аде] по (го 51у. Слези Сћићо. Миочашепће соп Готата аШсепша п атпраје, псоттеће, 8. 4! мапе ћашге адотпаје. М МЕМЕТА. АрргеПо : Смета. М.Р. СМ. (Сл. 4) Овакови су натписи појединих поглавља Бакшићевих „Богољубних размишљања“ према натписима талијанских „Медналотш Фуобззште“ у том издању од 1605: 1. Размишљање како Господин наш Исукрст након ускрешења Лазарова и учинивши вечеру у кући Шимуна Губавога узе проштење од своје придраге Мајке (Меданопе, соте 1 М. 5. бјези Сћивео доро Ја гезште опе 4! Гагаго, а фана Ја сепа по саза фи Зппоп Геђђгозо, [056 Псепна даПа сага зиа Мадге). 2. Размишљање како Господин наш Исус уљезе у Јерузолим указавши велико пониженство (Соте 1 Мозко Улопоге епћо ћипотелфе за Слекивајет, тозталдо отапфвата ћипића). 3. Размишљање од повраћења Исусова у Јерузолим након Швијетне недиље (Ре! гНогпо Фф! Слези Сћизјо ја С!егизајет, доро 1 лото деЏе Рајте). 4. Једно прилијепо говорење, које учини Господин наш Исукрст својој придрагој Мајци (Џи ЂеШ зато гаопатепко, сће Фесе 1 Мозфго Зтопоте ОСјези Сћизјо аЏа зца рза Мадте). 5. Размишљање како Господин наш Исукрст учини вечеру својими ученици, уми им ноге и послије нареди присвети Сакраменат (Соте 1 Мото тог Слези Сћизто, Тесе Ја сепа соп | сиог ГЛзсероц, 4 сотве 1! пизе огфле а Јаја 1 рјеф, 8 соте Форо и Џ запНавито Фастатепто). 6. Од бесједе, коју учини Исус учеником по вечери (Ре! зегтопе сће [есе Сјеви а: Пласероћ Форо Ја сепа). 7. Размишљање како наш Господин појде у вртао чинити молитву Отцу свому (МедњаНоле, соте 1 Мозко Орпог апдо пеј'ћото а Раг отабопе а! 5ио сејезје Радте). 8. Размишљање како Господин наш би ухватен и од муке, коју подније до првога часа (МеањаНопе соте 1 позфко Чјотог (а ргезо, е деПа раззопе сће рогћб 150 а! ћока рта). 9, Размишљање како Господин наш Исукрст би приказан Пилату и од муке, коју поднесе тја до трећега врјемена (Медњабопе соте 4 М. Зртпог Слези Сћизјо Га ргезептфајо а РЏајо, 8 деа разчјопе сће рогћо шато а (егха). 10. Размишљање како Господин наш примилостиви Исукрст би бијен и фрустан при ступу (МеднаНове соте 1 позфо Зар. Слези Сћивјо а Ђашио, е НасејЈаћо аЏа сојопла). 11. Размишљање од увредења Господина нашега ИМсукрста окруњенога и од

б