Гласник Скопског научног друштва

82 Гласник Скопског Научног Друштва 76

у главном прописа исусовца Кашића, а у језику сматрао за узор књиге босанских католика икавско-јекавског типа, Дивковића на пример, уз сасвим незнатне концесије у деклинацији и у речнику дијалекту Ћипровца и његове околине. Издање тог успелог превода наменио је Бакшић занимљивом посветом од 14 јула 1637 Фрању Мрканићу (Марканиић, Марканићљ, Магкатшећ, Магсапећ, Магсапшећ, Магсћапећ) (139), једном врло угледном Ћипровчанину, који је био

осуде, која би дана од неправеднога Пилата, и муке, коју поднесе од третога часа до шестога времена (МедњаНопе де оНепвјопе де! Мото 51о. Слези Сћмефјо 1шсогопајо, 4 деЏа зешепба сће Та даба да иаашазто РЏајо, е деЏа раззјопе сће рото да фетха што а зезја). 12. Размишљање како Господин наш Исукрст носећи криж доведен би на планину Калварије за бити пропет и од онех ствари, које се згодише у путу (МедњаНоле соте 1 Мозко 51с. Сјези рого ја запћа сгосе, еЕ соше Та сопдоно а! штопје Сајцато рег еззег рогјо 54 Јеспо деПа стосе, 8 4 аиеПе сове сће ассадетопо пеЏа ма). 13. Размишљање од пригоркога пропетја нашега Господина Исукрста, ко би учињено на планини калварској (МедфаНоле де! асефа стистевопе деј Мозто Зтог Спези Сћизћо Таба пе] топте Сабапо). 14. Размишљање како би криж уздигнут узгору и од седам пламени љубави, који плануше из пећи пољубљенога Језуса, будући постављен сврх дрва светога крижа (МедаНопе соте Ја Стосе #: Јеуава то або, е деПе зеће Натте 4! атоге, сће изсткопо деПа Фотпасе де! атогово (језц еззепдо рогјо 5ш Јесто деПа запа Стосе). 15. Размишљање од плача приславне Дјевице Марије и пољубљенога ученика Ивана заједно 3 другијеми Маријами, и од трећега пламика, који плану из пригоруће пећи љубезнивога Господина нашега Исукрста (МедаНопе де! рапјо деПа ојопова Мегапе Мама, 4 де! дЏеНо аасеројо С1оцапш, штајете соп Је аЊте Мапе, е деПа Еетта Натата изесна де атдеп аза Фогпасе де! атогозо, е; дЏеНо је. Мото Ојези Сћивзео). 16. Размишљање од потавнутја сунца уоколо часа деветога и од четвртога пламика, који изиде из срца љубезнивога Језуса (МедаНопе аде озсита де! Боје стса [ ћота а; Мопа, 4 деПа даиажа Натта ркоседепће да] споте де! атогово Ојези). 17. Размишљање од петога и шестога пламена, који плану и изиде из пригоруће пећи љубезнивога Исукрста Господина нашега, то јест Жедам и Свршено јест (МедњаНопе деПа ашта, 4 зезја Наттта изсма деј акдепНазшпа Тогпасе де атоково М. Зјо; Сега Сћивфо, со, 5шо, 4 сопвитавшт е5ћ). 18. Размишљање од издахнутја нашега придоброга и неумрлога Исукрста, од седмога пламена, који јест Отче у руке твоје придајем дух мој, и од ствари, које се згодише у час од смрти његове (Мед аНопе де азртаНопе де! позто ђестиаа то, еђ патотаје Слези Сћиво, е деЏе сове, сће ассадетопо пе! ћота деЏа гиа топе). 19. Размишљање од онега, што се згоди по смрти Исусовој, и од привеликога плача Маријина и другијех сестара (МеднанНопе аф с1б, сће ассадеззе Чоро Ја томе а: Сјези Сћизбо, 4 де! отапфаазшпо рлапјо а; Мама соп Је аше зотеПе). 20. Размишљање како се повратише ученици к Мајци Исусовој (МедњаНопе соте 1 Ффвасероћ гЕотпагопо аЛа Мадте фи Слези). 21. Размишљање како жудеји поставише стражу на гроб, и како душа Исукрстова сиде над лимбо и ослободи пук свој (Мед аНопе, соте 1 СОшде: розето Је очагафе а! зеројсто, 84 соте | апшпа зџа Фасезе ај Шпђо, 4 Шђего 1 роројо зчо). 22. Размишљање како Марије појдоше к гробу и најдоше, да је Господин наш Исукрст ускрснуо (МедњаНопе сотле Је Мапе апдацапо а! зеројско, 4 гикоцакопо, сће 1 позћко Зло. Сјези СКизћо ета паизстајо).

(139) Овакав је текст посвете Бакшићевих „Богољубних размишљања“:

(1) РГЕМЕМТОМУ 1 Гоаке сан дЧоКоупоти, СОБРОРШМУ ЕКАМСЕЗКУ МАККАМСНЕ, Робоп 1 то рохагаооћепуе.

Ођлсау уећ ага, ! од тпоса огтела тети обиф, а паојазс теста дгашпи рмлатесЦ, ођајихетапа, да оНзсао!а #ко од Чота Гуоса, 1 Жаотоје Тиеле хетоће ргоћофн, тада 1асје па таотаки [ооти Фопе зскосод, Биа! тајо, ап оебско, стићи та, : дгаса СоГродла, : Рлагесћа падапо, а Бо, Како уа Га, да рпаје тохе Шапооћо дагхан, Како, ! па Коу пасп риншк уозсће, ! па дајеко Бидисћ; Гротелцоје уећћ од рмаћесћа [оота. 1 уећћ #оцКко орсћепа гкесепа ођтсау, да уџтре, ! таКопа ппео АЧагх;, ФаКо да оганозе!е ршшик Чота, пе [атота рпаћео рпти, 1 росе, песоћ (ТУ) уозећег ођ!сауч 1 црнаНса, Коуч Коаг уе т дошо. Ти фаКооч ођлсау хејесћи, 1! уа ођајихн, Када Вохуот ротосћ: бидет!е К оат 12 олћ Зоенћ шезнћ роотганн: ха |идосђи, ! Бејес Чава шпао М. О. п дајесић Шгалаћ па ратећ, 1 дЧаГат!е од оа5 п отћ 5оенћ пећ Гротепио, ћофејчећ! ри пин оое ђосооћиђле Копрасхе од Кахпизсоћапуа пазсеса одКкироНепуа, песда ро Гоевоти Вопатепћим Кагапајч вјохепе, а рпе пекоЦко огтела од тепе п пазе ЗЈоопзји уезк, ртепезепе: ћобћ зћ, Мазсети ОогроЊоп харпан, 1 род оагспп шпепот, 1 5кешот па блеНо дан, а зауедпо, ! пизсоћаћ пекађ; оатл !ћ тосао, па тоу хаогајак, стите раје, зекојат оат дошо, та даг упдап У. (. робот. То хаћо Њјајсе тоуа типао, 1 офисепо ћокепуе. А Бидисћ да рагоо петоје дЧотрисе рибекан, тогаћ!е уа, та гахи ке иттоке, дота роћестић, ! петосчећ! допејћн Котиже7 Го(М)ђот, Како Њзаћ паКашо, оћаоћ ооџ тоји, даје па росећки од стић роба, рпрокистоје! М.Р. О. Ета КаНаеји Геоасотлећи тоти пеода опет, #ег и тлке розебооапоти, 1 рог ођоћепоти Маџестеоћи, дађџе аоПоуао рпоедан; а О. Ета Егапсезки Зоштикотећи пасти Феаом, 1 паесјатшпи парове пакефуоТа, Какоје Чораг се, даћ пшпа розјан. А уећи, 1 дгаоћ! тпоосћи тамооћ), оћлп уџгое кесетћ, га! Коћћ уа шпаћ от тоу бчд, ојобит пастот У. О. роболњ, Коуе ризеват па Шгал, 1 ЖаКпшћећи Гато пауракгоо, јете «ако роћфасете гахшт, Кгтероћ ! Босогобпоћ оаеја, 1 дођгокоогЊоо тавсе, 1 оа!сета рокоупоса (Обста, Коу: Чостп хто ЊИсе пе [ато ђлоуе зјаџа, опоса птеба па[сета, расек Гое оте хбоће; песоћ пшоШо ротосћшк, ! шесте