Гласник Скопског научног друштва

86. Гласник Скопског Научног Друштва 20

__КАЗМГоСОЕгЛлАмМКА _ Од Опућга ОдКораПепуа – - С!оубаток ора •

5. ВОМАМУЕМТОКЕ САКРЈМАГА · ______ Рује квово уеа У 0 Тук ујоогући реттијена д јада 11098 Тиидот Осста Ега Мапапа Беки(ећја 1е = _ Молага, Кеда Маје Вгабуе 5, Оса ЕВАМСЕ5СА ; Ртоу!псје Во(апзке , ри ћапрала , ! рогориуд од ротарикарпја озјођодспа, | осећа ; Да Ко111. (ући богорођић је Ка зјаупора =

МерттаттокЕ 9. ВомаУЕМтТИКи | оу _

јући нешто мало и језик Бакшићев (154). Међутим градња каринског манастира била је њему поверена, он ће и да почне архивску књигу мемоарских забележака тог манастира па да

буде и првим гвардијаном од 1732 па до 1735 (155), кад су га фрањевци због конфликта с макарским бискупом Стефаном Блашковићем слали у Млетке (156), а те је године папским бревеом био одликован чашћу дефинитора. М 1737 био је због послова провинције у Риму(157), а кад је 1739 провинцијал Јекушић упућен на генерални капитул, Лекушић је остао да у Далмацији буде фрањевачким комисаром (158) па је те године написао своје ситне „Метопае гесогда-

6 БИев Кеш топазјелогит“, о оснивању манастира у Заострогу, Макарској и Живогошту, које познам само у новијим преписима. На конгрегацији у ' Живогошту 1 децембра 1740 одређен

је за гвардијана у Шибенику (159),

= | КА а где је одмах дошло до немилих разта а рачунавања ранијих несугласица изОМгГЕТОЈ] , МОССХхХ. _ међу њега и Промињанина фра Ивана

Сод Атпипа Мога Зеагоратшта,

БРОРШСТЕМЏЕМ Ј5ТАКЏ .

Вучића (1694—1766), због чега је Ле-

кушић изазвао шкандал, да га ујулу

з. Окста ЕБАМСЕ5ЗСА сидпоуако [аНамоћепе роћотЕоса од једпоса гедоуп са гесепоџа геда (4) од Ртомпсје Вшсеаме, :ЛанпзКкоса, и 5100 маја језк рппеГепа, ја стша ч гесеп јек зјомупаја! 1тпоуа паргПатраспе дан; А (Фоћ ха #14 иатока, једпо, пекађлве Физсе Босо ибђпе, 1 коб кота окиТестиа омота пе газтоћепоса ртотшоћапуа Мике патсеса ГраПесћа, род рило 1 гадоуоојпо папе, : пазаде дићоупо. Пгаоо, таћоје оуо пергосаопепо Б]јасо, Гајупп рога паста БИо лашђђо п оуу Јежк, тајо пећ; доЖотто, та ртауедно БЏо да!'е харшћић, 1 1 петаг роКау! стјуа оппа Гуећоса Емапсећа, п Којоје рпдгасћи БИ ег Гасмуеп. Ттесћје, хаћо 1-опле Капжеле Којегие паћодје јоТег, (ргет або ! тиспо) БЛећи риппе ротаопкаспаћ, пе доо БИ уетћ, дан опу, Којаја оКојо Њићуа, 10 јећ, 1 пе 1лооуагасији ртаупоти, ! с оти земка зјаупоста, ! педотртеспи род пагедћ,, : хакопи ртаџоа томогеста, ! раста, Тако дауе уесћи Фоо о од печоса по оупа Копрастат, одкифе : гћодо, ихгокје пемће, ртет даје тохе Гад пе таја од Натре перотоћа.

Татад ома дасје #84 изтока (а таућкоћ хагад рагуоса пајуесће) 1агат!е, геко, сапићо дауат оуу тоу #тчд, ако : Јасап, дођтохоојпо рпКкахет, Мојесћлуав [уе једпоГсирпо, да пеоједаје, ако ха (5) Која пе Ђидде педогрзуепа ргет да! ап Бао [уџ тојч ропаћи роћамјо, даб; БИо Воси рпе, рак мат диПат исодпо: песо сједане, 1 гаглитаће род Коџе мада! 12 ому Котимелаћ, 1 Ком, Којцећје до опић! дшта уаПа, Гуо 5' Којотесћјеје ратећ ргојушћћ уаМа, даје рогпа тагастаћ ришЕ сића, Еег даје а (ушећ дођић ФЏаћ пармлачуе, а зуатћи |уеса уодћа чргамоћепа опбан, оппоти, Коуе рјасћа (тидаћ, ако оуе ђећде Гуегакапо газпизоћаћ Бидеће, а #оћ п Гуако упше, а памјаћ о изолатии. Репиће дасје ме'ејни [агстет ха гесепе ихкоке, фег п мегеси аАићоупоти рућлјуајџсћ оМапне. .

Рапо Џтјесху па 8. Киупа 1730.

Сл. 5. Лекушићево издање Бакшићевих „Богољубних размишљања“ (1730).

Уиаса роштиа ч Ишкагћи. Ета Матап Геси/пећ :2 Мојата.

154) (7. Магтенс), Кјекик ћту. Шо згр. јемка М!, 944.

155) Тађ. аксћ. 198, 200, 209.

156) ад. 266.

157) Њзд. 260.

158) Љаа. 276.

159) за. 278.