Гласоноша

\ — Новцв и друге подобне ствари од метала, воји се лако ве топи, вајлавше се могу очисгзти да буду као аове, кад их ва пламену од шпиритуса угрејзте. — Од сваког обичног мастила можете начинити мастило за копирање, кад му придате ше^ера и гуме. — Кромпире, што нису одређени за семе, нетните у млаку пек да орено^е и онда не^е у пролеће проклијати ; а при том кад се употребе за јело ве^е бити водени. -- Кромнири не^е проклијати и ако их неколиво треаутака држите у млакој води. — Многи ее жаче да ве могу да подаоее пасуљ, или да се стар пасуљ ве може да скува, а томе је врла лако помо^и. Метниге пасуљ у зждву воду и ту нека остане два дана и две но^и, за тим просиите воду, покрите паеуљ и века тако стоји још једав дан и воК. Такав па суљ, ма био он од три годиае, брзо се скува, сладак је и за лдравље добар, а, што је најглавније, то је што вае ни мало но трбуху не бурља и ве мучи. — Ако хо^ете да вам кошчице од пчљива и бресака брзо никну, а ви их најпре држите дуже времена у точлом ђубрету, на их онда извадите и посејте. Један Француеки звездар прорачунао је, да од милион и двесга хиљада делова тоилоте и светлости !ито сувце од себе пушта, само један део долази ва нашу земљу. Најстарија банка у Енглеској осноаажа )е 1694. годипе е капиталом одЗОмилионадчч. Сада та банка има у својој служби 940 ччновника, на које, као плату, издаје годишње шест милиона динара; а има ислужених својих чиновника 214, на ко]е, као пензију, троши годиша,е један милиоп динара. — Године 1811. због дугих ратова, аустрис.ка бавка тако је пала у вредности, да се за 1300 Форината напирног новца, могдо добити само 100 Форината у сребру. — На пеколико сготина годиаа, []ре него у Европи, имали су Кипези и Индијанци барут и топове. Маври у Шчааији у борби иод Севизе (1247. године, у време и))аља Уроша I.) имали су топове: о којима стара шпамска историја, као неко чудо прича, да пуцају као гром и ла ђуле пробије коња под оклопом. Хамер, у својој историји пише да еу Турци ва Косову имали тооове, над којима је био управник Хајрадин паша. Чулновато је да у народним песмама нема нвгде сномена о томе. — Енглееки лист лТоужс" славио јо 20. пр. м. своју стогодишњицу. Кад је почео да излази, излазио )е само на једном великом лнсту, а половина му ;е била попуњеваогласима; а данас је „Тајмс" највећи и вајпознатији лист у цслом свету. Харгије се за „Т 'јмс" трнши дневно ио 10.000 кила, и кад би се сви табаци развили и један уз лругог пчре^али, изчели би у дужину 160 миља. ДОМАЋЕ НОВОСТИ жс.чезммм,с!. Неки, чувши да влада није рада да се прави железнзца од Ваљевадо самог Забрежја, мисле да је напуштена мвсао о гра^ењу железвичке пруге од Ваљева. Али чујемо да вије тако. Држава је рада да ее пруга од Ваљева веже непосредно са Београдом. А то ве само да нашем железничком друштву вије веправо, него му је јот милије, тим нре, што влада пристаје да друштвену вамеру у неколико потпомогне. Друштву је главва цељ, да Ваљеао железничком пругом веже са Београдом, само се није уздало у своја средстза, те )е миелило да подигнз пругу бар до Обреновца, на макар се после до Београда и водом ишло, и ако би то, особито зими, саобра^ај сиречавало. Али кад влада пристаје да друштво нотиомогне, његовој се жељи куд и камо лепши изгледи отварају. Мило би вам било, кад би аам ко од друштвене стране о нравом сгању ствари опширнији из вешгај дао. друмигло, Белоципедско друштво у Београду можс да има своје иодружине но увутрашњости, и овде се Вк^ чине кораци да се оснује полружина велоцинедског друшгва, која би са гланним друштвом у Београду у свези стајала За то се највише наузима енергичми г. М и г а Т а с и ћ, нисар судски, који је учивио те је ускрсло и !!евачко друштво у вароши нашој. Вожња на велоцииеду може да служи за гимнастину и задовољство, а но равном путу и за путовање као на коњу, не изискуЈу1)и чри гом никаквих оесбитих трошкова. До еад је код нас само г. Прчклмајер, ачотекар, велоцинед имао.