Гласоноша

25;рој Ваљево 22 Фебруара )§Е5 1, ИЗЛАЗП умраикок П П9ТХ0И ЦЕНАЛИСТУ 6 ДПН ГОД 3 ДПН ЕО по год. несечзо50пр. д огласљ-иа 5 пр. дин. од нетдтног реда. 3' А В А В А. — „Ви сте врелав човек — рече један своме суседу — прекллне начинилп с.те и додали вашој ку^и три собе и ву;ну; лане сте додлли јоп[ две собе а ;иуну, а ове године ништа ниете". — „Јесам — одговори му сусед — осе сам године додао интабулацију". — Председвик пописне комисије упита једнога сељака: „шга имап: ти ол имања?" и сељак му олговори : имам, господине, само п;ест члугова земље? ' Председник му на то рече.* „ја нисам с тим задовољан". — „Нисам ни ја", одговори еељак. — Пред светсвом изложбом у Ловдопу сто,јао је једев Турчин и пролаеао равличне турсне и нерсиске ствари. Оа беше обучен у !пироке иеточне хаљине, па глави је имао чалму а на ногама местне и жуте оапуче. Премда оа није никаквим језиком говорио инак свет је долазио и куповао много од његовог азијагеког еснаиа. Један Немац, који је купио неке ствари, желео је оачговарати се с њиме. Пзтао га зна ли енглсски, Француски, та дијааски. Турчин, на свако нитање махао је главом, чиме је хтео казаги да не зна те језике. На нослетку рече му Немац немачки: „Ви зацело не знате ни вемачки?' — „0, знам, знам-' — одговори му овај Турчии немачким језиком — ја еам из Беча, и н{;одајем овде турске и персиске еспапе, ;нто ми у бечким Фабрикама правимо." — Једанловацучигаовчара: „јесиливидео зеца да је овуда протрчао? — „јесам", одговори овчар; „а кад је то било?" унита ловац; „пре две године"; одговори му овчар. — пТи си невесео комтија; шта имаш? „немам нипгга". — „На за што си вевесео?' } „За то што иемам ништа'. Жзоор. Једап муж узео за ку!гу неке сгвари које се жени нису доиале, на га стане корети: Ти све узмеш што је најгоре. — На да еам имао укуса ја тебе не би ви узео. А'спнк-у/;мна Баш се бојим, рече један распикућа, да не умрем као проејак. — Море то иије ништа, вего бојим се ла не узживиш као просјак, рече му онај коме се тужио. Жгмеј). Једног кривца хтедну да обесе, али се штранга откине. — Е тако ми се што год још викад у животу десило вије, рече џелат. — Вала ни мени, рече обешсњак. Уз/мда Ко је пиеао ту књигу, гоепо^ице? рече једаи млади^, једној девојци, која ,]е неки роман читала. — Па ззр не видите, да је пггампана, одговори увређена госнођица. Од лгмлостм. Она. Ти све мене ангелом назиаат. Могу л' н ја тебе гако звати? 0 н.- 0 за што не, само ако можеш и ти тако као ја лагати. Жзрекз .Онај који само џчмрија и штеди, Ко дебела евиња тек по смрти вреди". веле многи благодарна наследници. Муж: Да један пут само посумњам, да не мариш за ме ја бих се убио. Жена.* а шта би радио други иут? — У вагону железничком седео {е један човек са дугом густом брадом а па глави нч длаке немиђаше. Према њему је седела једна жена са својим малим свнчи^ем; дете се загледа у оног брадатог и ^елавог човека, на чуде^и се ној вика мајци: „гле, мамо, ово.; човеку нала коса { с гхаве на браду!" №срстмо.м со мс .можс пошо^м. Спавала два шегрга у јелној т-етељи, један с краја други до дувари. Мајстор долазе^и из белезоредаих буди, увек }е дохватио онога првог што је био на кра;у, па га дизао да не!5 ложи. Овоме ее то најзад досадп, па једве но^и уграби те легне до дувара. Нч мајетор сутра дан кад дође да их буди сгане на ренне.* „бат није нраво да увек овег једв^т с краја дижем, треба један нут и овог до дувара дигнути, те га дохвати за };аме и нртдрма говоре^и: „устај ти море, није нраво да све овај за тебе издире!"