Гласоноша

^В&ој 3. НжАжве 26 Фебруара №85 1. ИЗЛАЗИ уТОрЕЗЕОК Е П9ТК0К ГЛАСОНОША ЦЕНА ЛИСТУ 6 диа. год. 3 дип аа по тод. иеоечвобОпр. д. огласина 5 пр. дин. од нетитног реда. 4+1 + ++ + {{'+-+++*++*ТЕОФИЛО СВЕТОГОРСКИ I. Уклањају о' звезде, оне пеге жуте, Те ва аебу еуацу отварају путе; Ја се тихо сауштам ва камен студеви, Гледам сјајву зору и исток румеви. Око мене лрва зелеве се дивво, А преда мвом море ^ути, спава мирно; По где која птипа кро8 грање пролети, По где који пветик младости ме сети. Једаа мали сбдак по вебу чутује, Тишина је свуда, ништа се ве чује; Само једно звсво кроз пустиње ове, Својим јасвим гласом на молитву зове. 0 гоеподе, теби само Моје руке горе дижем; У тај простор веизмерни Мојнм гласом теба вичем, Очи моје горе гледе У то твоје плаво небо, Уста моја зову само С неба твоје име свето. Нема места ни времена Где мо^ твоја не допире; Ти еи свуда, о господе, Твој се закон свуд простире. Свака звезда, свака биљка Казују нам твоја чуда, Новрх неба, по дву мора Уредбе су твоје свуда. Храмове ти човек лиже И у њима еве{\у пали, Ал, за твоју вечну елаву, Сводови су веба мали. Чнвек то је оно би^е Што те свуда зове, боже, Узвишев је само тиме Што о теби мислит може. Л.Л.

— -4^—^

3 А Б А В А. У Берлину позову уредника неких новипа због {едног врло опорог чланка, и пошто га сасдушају и ов призна да је то његов чланак, осуде га на три месеца затвора. Кад му то у суду саопште и рекву му да се потпише, он одговори : „ја ве знам нвсати", Сви се зачуде, и судија га уиита: „Па како кажете да је то ваш чланак, кад не звате писати ?" — „ја моје чланке дпктирам;" одговори уредник и радосво одеда издржава досуђени му затвор. — У самој ствари било је ово они што су издавали те вовине, пла^али су дневно два динара једвом старцу сиромашку што је дозволио да његово име аа новинама стоји као одговорног уредвика, и уговорили су с њим да сваки члавак на суду призва да је његов, иа кад буде осу1)ен њему ^е ее, поред доброг ручка и вечере, пла^ати сваки даа, докле год буде у затвору, по шест динара. „Иетре — рекне маршал Филанцијер своме кочијашу — ти си ее почсо опијаги, и о теби се евашта говори. Ако се не понрааиш, ја ^у те отпустити". „Ах — одговори кочијаш — кад бих ја све аеровао шга се о вама говори, ја бих вас одавво оставио". Приликом пописивања имања у једно} општини заведено је имање некогд сељакв. у уписну листу овако^ ^једва њива од слабога материјала и једна ку^а под храстовом шумом." сггуко. Гоеоодиа М. доби један пут рачун од лекара, који му је сина мзлечио од глуво^е, па, разуме се, рачун беше папрен. ^Јели отац", упита еив, „а 8а што г. доктср себе ве излечи кад је и оа глув". „Е па то ;е за њега скупо сине" одговори отац. №реерутска „Јашго мора војник свога претпоставл,еног из далека да спази", унитаоФИцир регрута. — „Да би имао кад нрдоути у иобочну улицу' одговори наиван регруг.