Гласоноша

Ваљево 23 јула !885 ЗГод$з:в:а< _ ИЗЛАЗИ уторпиксш и шетиои ГЛАСОНОША ЦЕИАЛИСТУ 6 дип. год. 3 дип. па. по иесечпоБОпр. д. ОГЛАСИИА 6 ПР. ДПН. ПЕТИТНОГ ГЕДА' Млзди учитељ Стева уетаде равије вего обично, очешља своју илаву косу, обуче стаја^е хаљиве, узе једну малу торбу, у којој су спремљене потребае ситвице; кола дођоше, ов еедеукола и оде на иут. Он беше врло ралоетав и веоес, јер је ишао ва весеље. Њб!Ов друг, учитељ Димитрије, иозвао га у Петриње, да му буде дсвер Оаи су се иобратимили, кад еу у Карл<вцима учили богословију. Човек не мисли ва смрт докле му другови не почву умирати; исто тако ве мисли ва жевидбу докле му се другови ве чочау женити. Путем Отева је псвао сватовске иесме, удешавао је свој глас да се сутра ва весељу свога цчбратима, покажПо кад кад се и у^утао, мислио је о женидби. Сеоском учитељу брзо се досади само^а. Пегриње је приличво далеко, али ее вадао да ^е одмах поеле подне сти^и; кола су била сељачка, али воњи, и ако су мали, летели су као стрела. Њег( в сусед Степан имао дете у гпколи, ва је возио свога учитеља бесплатно. ^Доста ми је — рече — да се ја и моји к< њи сутра у гостима црочастимо." Путогали су преивм, зеоским путсм, где вема гостиоаице, за то је учитељ завио и сиремио у торбу печево чиле и мало хлеба, кад ог.чадни ла ее заложи. Где су год счали да се одморе, учио је свога кочијаша како Ге да валоми зел^вога грања ча да окити и кола и коње, кад уђу у вароп' нека еве девојке виде младога девера како господски долази; може бити да ^е се која лепа од њих загледази, па поред побратимове свадбе може и он ва^и себи невесчу Таквих случајева много је било, па може и сада бити. У тим лепим мислима био Је учитсљ Стева, кад кола у најве^ем касу, ударише на неки камен и један цредњи точак оде сав у комаде; дрвеза осовина паде на земљу и преби се на двоје. И ов и Степан, сиђоше с кола, даље ее није могло ни једнога корака ма^и. Нола су пута ве^ били претурили; онај остатак, вауми Сгева, да нешке иређе Истина не^еенако свечаво, као што је мислио, у окићеаим колима, )^и у варош; али онет ће до мрака сти^и, да с^тра, у сватовима, поносво води зарукусвоју снаху. Он узе своју малу торбицу у руку и нође даље а његов сусед Сгеиаа, вајка[у)чи се, остаде да тражи какво јако дрво, те да подвеже под пребијену осовиву па да се иолако врати у село ку^и. Млади учитељ добро Је зчао на којој је страви Петриње, зато остави волски нут, који сваки час кривула, па је ишао ирево иожњевених њива и иокошених ливада. Кад је осетио умор и глад сео је у ладовину једве велике и гранате јабуке; иа извади из торбе печено пиле да се мало иоткреиа. Али, лече и зреле јабуке повуку га себи. Остави свој мали ручан, скиве качут, шешир и чизмо па у једном тренутку био је на врх дрвета, бирао је најлепше јабуке, па неке је јео, а неке јо меСао себи у ведра. Радовао се да их иовесе веколико своме пчбратиму и сааси. У томе, )едао велико псето, в<Ље од сваког курјака, дотрча под јабуку, поче жестоко лајати и уз дрио ироиињати се. Учитељ беше васоко ме))у гранама, није се нишга бојао; али требало му је даље путовати, а док то псето не оде, или ко год ве до!)е да га отера, није<мео, поштојеж<в, си^исдрвета пеего би га ра<тргнуло. Нијо дуго трајало ал ето ти једног девојчета, пребацила мараму преко главе, голе јој I руке до лаката; њево лево вуао лице беше сувце мало преилануло. Млада учитељ врло се обрадовао да га одбрани од зло^а псета, те да можа си^и и даље и^и. Али, ова како дође, викну: ^а шта ћеш ту обешењаче један? зар смо ми те јабуке чували за светске скитвице"? „Нисам ја скитница — рече учитељ разклањају^и рукама грање и линЉе — него леп, млад, и поштеа човек. Ево, види ме!" ,,Не ^у да те видимлопове једап" — новика девојка и окрете главу ва страну, па се зацеву од смеја кад виде да псето шчепало печено пиле па му ломи кости. Учитељу се већ беше досадило ва гранама од јабуке егојати иа рече.' „леиа девојко, молим те вежи то зло псето, да сиђем да путујем даље; а ја &у те, из благодарности, слатко пољубиги." Гле ти безобразника шта говори!" повива девојка па иоче купити камење и бацати се ва јабуку. „Ходи, ходи, еи!)и, све Гу ти ове виле о леђа изломити, иа ^у те везати, и у наше еело отерати као сваког лопова што иде ио ту!)ам њивама и вотњацима те нраде". За тим стриа учигељеве чизме у горбу, пребаци капут преко рамева, метну сме)у!'И се шешир учитељев ва главу па викпу.- „ло!)и у наше село па кеш у сиштинсном суду нримиги ове твоје етвари!" Кад су се мало удаљи^'и, млади учитељ скочи