Гласоноша

Врој -4:^; Ваљев 26 јула !885 ЗГоджжа. 3-. ИЗЛАЗП утсрпикои з петкок гжсоноша ЦЕНАЛИСТУ 6дпЕ. год ЗдиЕ.папо иеоеЕпобОпр. д. ОГЛАСИМА 5 ПР. дин. ПЕТИТНОГ ГЕДА Сунце и месец бра^а. (НАРОДВА НРИЧА.. На овом свету имају две ствари ва којим^ вајрадије мо)е погледе устављам: вебо са сво* јам звездама и море са својим талаеима. Обоје су непрегледни; имиеаојељудеканепрегледва; разлива се по универзу без обала; и ова има своја звезде и своје таласе, и ова има својз висине и своје дубиве. Небо и море вигда пе могу да засите вате погледе. Шта је човек кад стрји између те две светске величине? Оа је свагда ово о чему мисли. Његов ум то је ово чудао огледало аа коме се показују различите мале и велике слике. — Где су те неизбројпе слике кад ее то огледало разбије? Ко гледа преда се може што год на^и, И неће ее нигда о камеа енота^и. У свакој држави има закон против распику^е а нигде га аема против тврдице; и цдао и друго болест је. Сваки неумерев тврдица болује за тим да шго више сгече; ту своју болест лечи силним добитцима злата али тај лек уве^ава његову болеег. После еваке ватре оставе пепео, поеле сваког веееља остане мамурлук, чосле еваке светлости оетане м))ак. После свачега што се хитве у висину дође падање, поеле сваког живота до!)е мргвило. Мудои Соломон није могао да на^е паметну цел животу; освртао се на све етране и викао; таштина вад таиииаама! сие јеташтина! Као што се није умо умерити у жељама :и надеждама, тако ее после пије умео умерити у очајању и тугама увенутога срца; а чрава цел живота вишта друго није аего живот. Свак природво тежи томе да му та цел буде добра. Хиљаде других цели сливају ее еамо у ту цел. То су нриродни закови свакога живог створења, за то вечито ке и трајаги борба за живот. Колико је душа толико је нута Роднла се вера да по тами лута. Дотерала Еру зла година, да је морао пристати, да аргатује Турчину, ,,под надвицу" за крушац — вруницу соли. — За цело време рада, Турчин му етајао једнако за вратом и водио надзор над њим. Ера радио добро, као ,,под вадзором" докле год се није сунце смирило. Кад је већ мееец по добро исшетао ва небу а Ера ће приметати да бегие доста рада „ако )е за вајду". ,,Е, вели Турчин, није тако Еро. Ни смо тако погодили вадницу. Сувце је брат иесецу и дан трије и рачуна се, докле обојица бра^е греју светом." Ера се чинио невешт, &утао је и радио је' ^-ок се није и мееец смирио. Па онда ^е само приметити али „пословички:" — „Колико је аго, у Дуааву, каблова воде?'... Турчин га није разумео, ноодговори* „Сутра }е петак, залудница, па ћу ти дати кабао да измернш, колико има у Дунаву воде" и мишљаше иосигурао, да је Еру преварио, као сваки глупак. Кад сутра дан сунце ограну и дан оевану, пође Ера Турчиновој магази, да се наплати за рад. У магази све крушац до крушца, а Ера дохвати једну крупицу соли под једву, адругу иод другу мишку и пође. ,.Шга је то море Еро?" зачуди се Турчин. „Е, вели Ера, ово је крушац а ово је други крушчеа брат. Овде су ти се наређали крушци соли, као дани и но^и у тодиви — и сви су ка бра^а )едааца". И оде уз друм. Турчин заврге главом и посла свог чирака да види, хо^е ли мо^и Ера, да одвесе онолива терет. Кад се ,,чирак" вратио, приповедаше како Ера уз „Дедију" еве потрчкује, носи обе крупице соли, иа се још еагиње и јагоде бере.