Гласоноша

(Узреиш$е мородме). Волем ову њиву до очштивске земл.е, што се сааве годиае надима вао грањаш (иасуљ) у ловиу!' ,,Ха}де да преврнемо још по једну, па ако је рано да седимо још, а ако је доцкан да ноћимо ту!" „Од свију тежачких поелова аајвишеволем: јеети, пити и веселити се а од свију кулука најволем нћи ва свадбу и проводити се, а од свију окружвих еудова, аајволем чутуру." (Дом%ачма нрмч.т). Прича се, да је на козгресу велесила }ош 1815 год. био ччнет пред њих предлог о деоби турске царевине. Пре сваког већања, уетао је цар аустриски Франц и повео реч, вели: „молим да ми се дозволи једна онерација." Дозволе му цареви и он угаси свећу, па позове господу, да сваки запамти своје место, па да се еваки од своје столице одмакве пет корака назад и чека, док им даље не каже шта да чине. Е пошто га послушаше, а он их позва, да пође сваки на своје меето и да содпе. Пођу цареви, али у мраку побркају места и еваки заседне на туђу столицу. Цар Франц занали све1<у и стаде се с.мејати а цареви се згледаше. , А шта је то? што не поседасте сваки на своје место?", запита ихон. ,,Па мрак )е!", олговорише му цареви. , Е, ре^и 1:е цар Франц, „тако је турска царевина за нае мрак, кро8 којн нам Цариград светли и наша места осветљује, а кал ми погасимо свећу, овлада мрак, не зна се шга 1.е ко од нас окунирати". Код многих народа број тринаест дрзле да је неере^ан и како је за ручком или иначе у друштву њих тринаест, одмах једно екочи и оде из друштва. То долази отуда што је за тајном вечером било 12 аностола и Христос био је тринаести, па држе да из свакога друштва. где се њих тринаест деси, један мора те годиае умрети. Тако при једној гозби, за асталом случа)во домаћица имброји госте и повиче.* гринаеет! па скочи од астала. Један од гостију рече )ој: „будите епокојни, госпођч, ја }сдем за двојицу." Пре ето година појавила се мпсао да &е људи, при ненрестаном њиховом умножавању, доћи у такво бедво стање, да их земља ве^е мо^и ранити. То }е нроизвело у просве^еној Еврони нени страх; гомиле књига напиеане су како би се уставило ирекомерно умножавање рода човечанског, прављени су пројекти да државе издаду законе ко}и би спречавали женидбе и т. д. Тада, етатистике (науке која свз броји рачува и сравњава) није никакови било. Данас, та аауна утешава друштво људско, и ко год о томе размишља, каже да земља, што год може да произведе, може и да озржи и да израни. У нрироди имају неки закови који праве годишњи буџет од свега онога шго се роди и шго угиве* Дгјство таквих природаих закона врло мало могу нреиначити људски закони. Рибе, које милионе икре баце, могу се умножити али нигда премвожити; коров или друго биље, неких година, обузму какав нредео, да се евак чуди њиховом размаожавању, иа носле опет наступе неке околности те се умање. Скакавци, гусенице по кадкад тако се јаве, да би ее могло реки да ће иду1.их година нокрити сву аемљу; али то не буде так". Свашга има сво}у пајвшну тачку до које седиже па се после спушта. Од једнога нара пољских миша може, за две године да произађу четири милиова миша, и да их нешто пе држи у границама, за десетак година ни једво друго животно ве би имало места на овој земљи. Годиае 1854, у Француско} и Прајској хиљаде деце мзње се родило вего других, година, а вико не уме казати шта је тсме узрок. Са умножењем љули умножава}у се и средства за живот. Онај комад земље, у Евроии, што је пре 300 година могао изранити хиљаду људи, сада }е тако усавршен да можз пет хвљада ранити. У овим земљама где су умножене железнице и нароброди, почиње се умањавати број коња, а да се један коњ израви треба му толико њиве и ливадз колико би се шесг људи тим комадом земље изранили. Човек је увек син времена, или боље ре^и човек је производ свиЈу уплива, који су га ночели на овај стенен развитна, на коме се валази. Према томе, што је казано, човек је производ својих наклоности, васнитања, околине, ! Срања и начина живота; на љегов^разнитак ути; цало јс све оно што га се додирауло. Клима,