Гласоноша

Од овога данз, с-ви су виђали Пауну по етраниутицама; н.гве усне са којид кинги^ле добре речи и које беху увек готове на дпвне одговоре, не смејаху се више. Радила је ^утке и често се осећашо тако уморна да )е била приву^еаа восадити се на дау кладенца и ос вежити чело своје ладном водицом. 11о некад, сањајући, гледаше облесак свога лика на чиетој површини воде, или узнемирена посматраше на ваше, Буцег. На један пут се пронесе глас да ;е Тава80 дошао у село; тај и тај говораше да га је видео при светлоети горукег брега, да је чуо његов глас, уједињев са гласом Пауниаим. Кад је заиаташе што год о овој ствари, Пауна осе^аше да капље заоја лију виз њено чело и око њених уеана, падрк^ућиодговараше: ,кад је брег горео, зар аиЈС све билЈ мирно и мрачно иод мене?" Мати Пауаипа махаше главом и говораше, да се доста чуда може видети на овом глуном свегу. Сазна се да је била нека тешка и грозна битка. Овога а^та Пауна је последња дознала за ту новоет. Она отрча у ку^у, узе један мали огртач, мету у један пешкир мамаљуге и краставаца и кад ]е узвимереаа мати занита куда ће, она само рече: Сад сн вратити, мајко, не бриаи се нишга о меаи. Бојно ноље грдво се отегло у неразговетној боји зориној ; гиљадама погинулих лсжаше на земљи. Коњи ее пракшли издишу^и, неки главом оборепом земљи рамаху и и^аху васумице. ВЈЈска сз беше намесгила око ватара и нико више не слушаше јауке што долазаху са бојнога поља. Узвишена једна женска нрилика одаше сама изме^у редова мртваца, пошто је нреснла цело поље, извен:1<ују1<и ее о Тавазу. Без икаква страха она се нриблмживаше и нријатељима и вепријатељима, те им даваше и једнима и другима да иију и г;едаше са сажаљењеи оне што су умрли. Но)ј беше са евим настуоила и месечина осветљаваше ужаено војао разбојиште. Девојка иђаше једнако тамо аио, клекнув овде онде, наслањајуТи на сзоје груди главе оних, тто издисаху и тражећи свој нретен и малу иконицу ва телима рањевика. Једном се само тргну са гнушањем кад виде нако вске жене пљачкају једнога мртваца и кад чу, нако се крхају кости, што их ломише да ба украле нрстгње. Најпре ПЈбеже, носле се врати, те са страхом гледаше мртваца. Цело бојно ноље сиавашо, а Науна једаако луташе тамо амо ири снетлосги месечевој. С времена на време она иолако дозиваше : Таназо ! Често јој по пеки уздах одговара пе, али она обора главу ожалоиЉена, давши да иије каквоа издишу^ем, ко)и не Оеше Таназо. Зора се указиаала а светлост месечева бледела је. Науна виде нешто где наамти. Кад се ириближи она виде једног човека што не дисаше, готово гола, али кчји свој<ЈМ руиом, аа којо) светл,а!не Једаа нретев, стезаше н ку ствар што му висаше о врату тако силао, да вз беше могу!<е отворити му РУ*У- Пауна нозна свој нрстен. ,,Таназо!" Она иаде поред тела чије се лице окупано у крви једва раснознаваш°. Мало за тим Пауна дође себи, она најпре опра омиљени бледи лик и нросу кишу од суза кад виде да су му очи и нос грозно рањсни ; нрв аа ново поче теки. Паува знају1<и ва сигурно да је њен драган још жив, ножури се да му освежи уста, давши му да чије, иа оаепи рукаве своје кошуље и веза му ране. Дубок уздах оте се из груди рањеника и кад чу да га веко зове ио имену, подиже руке и миловаше лице Паувино. „Мада Паунице моја," рсче оа једва разумљивим глаоом. ,,Осгави ме да овде умрем; слен сам, па вашго да живин на земљи !" — ,,Не, нс, ноаика Пауна, ти си мој драги заручник и номоку Бога у ск ро ћеш бити мо; муж. Али сад ^ути." Од овога дана нрође мвого недеља, ведеља за време којих Пауна не маче се од иостеље Тавазове, него га неговаше брижљиво и даа и ноћ. Једнога дава сељаци видоше два путвика где иду чутем: један слеи, заогрнут војничким шињелом еа медаљом ва прсима и једаудевојку, која га вођаше за руку, говореки вееело мимоиролазе)јима: ,,Ово је мој заручник, ђети^ као што доказује знак, што га аоси на прсима." — И на лицу, додаде Таназ« уздишуГи. Никад свадба ни)е била тако величанствена. Свет је долазио из далека и из близа па је корео леиу Пауву, што јесеби изабрала слеица за мужа. Али она сретва, осмејкчваше се говоре^и свима.* ноносим се шго имам јунака за мужа. Фала Вогу јака сам и саажна, на могу радити за нас сбоје. Што ее тиче нланине, коју свет гледаше вад горе, назвате је азворма стема, јер пастири и ловци шго се ва њу пењаху гошТи јелене, заклињаху се да су тамо наишли стене, које се претвориле у угљеп* КАГМЕП СИДНА За време дводвежвог састанка двају царева ексиедирано је 10ЈЗ телеграФске дене!не са 87800 речи. То су из Кремзира биле готово све саме новинарске дечеше. — Ческе вовине „Шродаи лисги" товореТи о саставку у Кремзиру сиомињу два цара нод именом .* ^два славенска имиератора." — 14. т. м. био је у Штајерској, недалеко од Граца, од овога лета по други иутјаки земљотрес, који је тамошње житељсгво ноплашио и маоге штете причинио. Као неигго необично јављају да су овај земљотрес јака нодземна грмљавина и пуцњава иратили.