Гласоноша

3 А В А В А. Један ловад заинта веког овчара.' ^)еси ли видео зеда да је овуда чротрчао?" .,Видео сам" — одгопорч овчар. „Колико има како си га аидео?" ,,Има десет дан.." „Пошто ћете мене сликати?" рене једна гружанка *отограФу. „ „Тебе, леча девнјко, еликаћу бадава', одговори зотограФ. „Ат, то је врло скуно!" рече девојка и оде даље. №<тт<.- опет еи трчао ио барз! вишта ме ве слушаш; баш си неваљао; за што ннси добро дете ?' Дсте: за то, јер сам чуо да се добра деца ве држе. СТРАНЕ ВЕСТИ Лепи Кремзир био је двз дава 0 има ове паше планете. Цареви еа свога саставка разишли се. Они су изјавили да су тим саетавком задовољаи и да су ее потпуво спорааумели. Оба цара телеграФали су цару немачком и казали му да сматрају да је и он еа својим духом, међу њима, и цар Влљем одмад им је љубазао одговорио. Што звачи где сте вас двојица и ја сам ту. Ова три моћна цара све вишс почињу се понаша-и као да у Европи нема других владаоца и држава. Сваки њихов договор важи као заков 8а све друге. Слога, коју су сада ме[)у собпм постигли, има изгледа па много година. На подитичком небу не видч ее ви један облак, из кога би могла севути муња да тај тројецарски саве8 раскиве. Своје личае ивтересе вешто еу спојили са интересома својих држава) а осталом свгту нечресгано говоре.' све ово чивимо да вам мир осигурамо; шта хо^ете више? — Њихове жеље, ко]е су на њиховом споразуму оеноване, могу се мирним начином испунити. Ко ее сме нротивити тој тројно) сили која еа три милиона најбоље војске располаже. Мудри и пуни искуетва људи, као што су Бисмарк' Гире и Калноки, створиди су Европи царску диктатуру; могли би сада ва своје згетаве меаути орла са три главе. Велики Фридрик желсо Је да нвгде не сме пушка пу^и без њоозога дозвољења; самој Прајској напразно је гаква жеља била, тројецарском савезу то је могуће, Развијање политичког жавота у Европи ићи Бе царским путем. И мали Народи моки ће и^и и тамо и амо тим путем, али свагда с наеошом, њима ^е бити дозвољено да могу, за иснунење својих жеља, и прошевија предаватв, али свагда у скромним, надлежаим границама. Ништа што је неправедно не смеду тражити ни желетв, а шга је чраведно то ^е троглави орао решаватиИталији каза^е: ти си уједињена и потпуао сре^на, треба да будеш задовољва и да немаш никаквих жеља; Енглеској ре^и Бе! ако ее добро владаш остави^емо те на миру; Турска, то је болестав човек. њој ће изјавити да јој треба да ампутирају, отсеку, све оне делове што јој болове узрокују, и онда је спаеева; а Франпуску и Швајцарску стави^е под полицајни надз- р. Талаеи друштвенога живога ваља^е се нравилно, природно; њихова висина и брзина биће измерена и у надлежни ред сведена. То је све тако, али, има века чудновата свест ме)^у народима, која се све више буди, која има сродника од нариских Тиљерија до авганскт колеба; она расте, преображава сва друштва и све земље; лсњска година не може да позна ову годиву, толика се измена у свету учини! — Целокучво човечанство иде потпуној нросвоти, слободи и пунолетству своме. Час брже час лакше ; ово се помиче; често врља али нигда ае сгоји ; са свију страна смеју^и се вичу му: за триста годива ве^ешстићи куда тежиш! — Оно му одговара.' три хиљаде годиаа идем овим^ путем, још три хиљаде годива стрпељиво ики ^у, сги^и ћу. Важне победе што Чеси сваии дан вад Немцима добијају не чују се далеко азван њихове земље. Гогово свуха до угарсве границе савладали су немачки језик. Многе ческе аовиве нанада)у гралоначелника кремзирског што је цара Арању поздравио најпре немачким на ческим језиком. „Његова дужноет, пишу, као ческог кмега и ческог посланика б; ше да ческом језику нрвевство даде ; кад то вије учинио огрешио се према чееком нароУу и ческој чаети, и изгубио је ваклоност Чеха. Цустрв/л. На ауетриске мавевре у Нилзеву 15. т. м. дошао је бугарски кнез и одмах је соходио цара Франца, ноји је такође тога дава из Крстура приспео.