Гласоноша

Ваљево ! Марта !885 Н8ЛА8И умраикек з неткам ЦЕНА ЛИСТУ § див- Г8д. 3 дз§ ае гад, иееечзебЗар. д. огласима б пр. дин. од иетитпог реда ^44=ФФФ=$'Т-'3"&'?"$ Т ТЕОФИЛО ОВЕТОГОРСКЖ и. Кад се год удаљим ја од смртаих људи, У мена ее мис'о о вечности буди ; Вра!)ам се у прптлоет ае видим почетка, Идем у будућност не видим сврп^етка. Свако умво би^е тачка је на среди, С које, свеет од свести, у бескрајаост гледи. Вечаост }е у богу, биг је у вечаости, И сама смрт т:а је ве!) бог бесмртвости. Нерадо се тело у нингга раствара: Хтело б' вечно да се с вечим разговара; За то чевек жељно у вебо погдеда, Јер ту се бесврајиа вечитост огледа; Ту, на вебу тражи светлост и богове, Јер на земљи види трулеж и гробове. Кад на небо гледа небо му с' одзина, И вебесну искру у њему открива; Кад на аебо гледа душа му е' радује, Непостижне стазе она му казује ; Ккд на небо глела са земље се диже И носс га мисли самом богу ближе. Не^о је бсекрајност нроегора, времена, Не-8г је ^ескра;ност божјег имена. Све је, евс је неб<., све у небу тренти, Вог је ум тог веба, — ум је закон св.ети. За то са шсмаиз, из ваших низиаа, Причадпимо богу, творцу творевина. Слава теби, о госчодс, Од векова ироз векове; Нек се врти воља лвоја Кроз небеса и светове. Ти који еи гслијата Пред Давидчм малим смео, И нада маом, о господе, Твој си покров разаст})ео. Укрепи ме, о госноде, Прозив мрака и глупости; Умулри ме, о госчо.че, !!ошаљи ми зрак светлости, О)вори ми, б-же, очи, Да истину твоју виде, И унути моју ногу Нен по твојмј стази иде. Ж Ж У А т Од веког доба почеле су новиае сваки чао писати да Руси намеравају да заузму Херат; за то је завимљиво ближе познати ту земљу. То је држава у нростору колико три Боснс, а немЕ више од милион и по душа; вскипа јс празпе пустаре где нако не живи и нитта не може да роди. Херат лежи изме^у земзља тто су Руси готово ве!< заузели и ![ерзије са запада, а са југа грчничи га Афганиетан, и има неколико лепих река са )!лодним долинама. Главва варот зове ее тако^е Херат и сва је високим тавцем опкољенз, а има и зидавих утврђења и многе куле. У.чице су узане, прљаве з врло нечисте ; али то не смета оближњим народима да исту варош ипак зову бисером света. Предели око те вароти врло су лсии и плодни; батте еа свакојаким в)Тем, разна села, њиве, ливеде виногради, тумице и бистри извори притисли су долину ско вароти. Многе разваливе и велике зи дине сведоче да јс Херат заиста негда био бпсер источних земаља. То је пре пет векева била пресговица сичних хааова, ту је и разглатсни Тамерлан, )нте је Бајазига наробио, имао своја дворове и дуже времена живио. Краљеву батту тто је у Херату, звали су негда исгочни нароли: чудо свега. Путници епропски и данас диве се развалинама ве.чике џамије, где се јоп) налазе мпзајици, многобројни камени стубови, прекрасни свсдови и 20 муварета. У вароти има сада 45 хиљава ду))!а. Туда иде друм угодан за војску, и то место сматраЈу као кл,уч од Афга!!исгава. Сви велики освајачи као Махмул, Џик:иехан, Тамерлан и други, и:пли с-у туда у Инди[у; и то је и данае једичи пут за тргсвиву, која ее на камичама !!0 свегу разноси. Пингиехан, кад је 1220 године освојио Херат, одмах је вароп! разорио и све жител,? ноубијао. Персијакци били су освојили Херат али га нису мигли задржаги. У Херату !!роизводи се многа снила и п!аФрап ; кују различито оружје и Д(.бре сабље, изиозе на страну сусо во4,е, разне коже и многе цоње, Сгановници еу сродпи са азтан-