Гласоноша

зврсј Е553 ВаАево !7 сптембра !885 Годшз:а, л.. ИЗЛАЗИ уторзикож И ПОТЕОК ГЛАСШОШ& ЦЕИАЛИСТУ 6 диз. год 3 дии. ии по год шесечзо 50 пр. д. ОГДАСДМА 5 ПР. дин. од ПЕТИТНОГ ГЕДА СЛРДаЗ^АЖТ Х1УТ! Барјак за барјаком разввја се. војск; за војском двже се. Српски Краљ зове српска краљевива одзива се. Нико не пнта куда? — Двоглава ор'о, што се на застав вије, добро зна Душанове путове. Мааде државе, које хоКе да живе, морај да покажу живота, морају да расту. Народ сами стварају своју судбипу. Ко се в одважи и ве ради у садашњости нема б^ ду^ности. Напредак стоји пред онима ко! вапред корачају. Србија нигдж није имада боље и спреније војске; оаа данас са поносом и оуздањем гледа на скунљене своје сиаов; оии се крећу на сретни пут, и цело одчаство жели им сре^ав пут! Таква дичва војска, која нолази наићена слогом, редом, вераошКу, јунаштвм; вратиКе се наки^ена нобедом, славоуи лавровим венцима. НОЋ У КАЛАБРИЈИ. Путују^и кроз КилабрИЈу — прича јпав нутвик — до^ем ва ковак у гостиовицу оја беше у пустим пданивама са свим усамљна. Са мвом је путовао један Француи, човек мад, весео и безбрижав. Кад емо дошли у ту госионипу дочека вас )едан приетар човек и њеова жева; они вас одведоше у једву собу под с;иим таваном, рекавши вам да немају друге л)бе. Калабрија у свако доба пува је бавдита или хајдука. Сваки дан вападају и пљачкају пут^кеГотово сва чељад по Г(.стиовицама стоје е &има у договору. Кад смо д<чпли стајали су Јред мехавом таква два гуињииа човека; они с- аас ^утећи гледали и мерили; цо што им је наш стари мехавџија неколико речи на само казао< они одоше без лаку ноћ. Ма смо рекли да ћемо одмах и^и у свој? собу и лећизбог тога они нам изнеше само хлеба и еира, уверавају{;и нас да нам сутра рано леп доручак спремити. По неким узаним басамацима одемо у нашу собу. Мој сапутник нечрестано се шалио и смејао се меаи што се ја плашим. „А зар не видисј јасно да ћемо ноћае овде изгивути?" рекох му ја. „Ах, одговори ов, па ако је суђено да изгивемо, зашто иоследње часове свога живота да стрихом загорчим^ ?** У соби је само један широк кревет био; мој санутвика звиждећи, певају^и, екиде хаљине и леже. Ја му рекох : ,,ја ћу обучен ле^и, али целу но!) не^у заспати." Он се опет насмеја па рече.* „ако дођу лонови, немој ме будити. Волим да ме закољу кад гпавам." За тим ее окрете дувару и носле веколико гренутака засна и ноче хркати. Ја ио^ем да закључам врата, али ва вратима не беше никакве браве и накакве кључанице, то ме још боље увери да емо заиста у правој хајдучкој механи. Ногледам испод кревета и видим један мали разлупан савдук, неке конопце и две сикире. Ове сумњиви знаци. Моје срце хтело је искочити од дрхгања. Пошто сам целу еобу тако прегледао, легнем у ностељу. Нисам хтео све^у угасити, али свеке тако мало беше да вије прошао ни читав еат а ова је до дна еагорела и угасила се. У целој кући беше тишина. Ја сам ослушкивао на свашто, али ни чега не беше; ви ветар није шушгао. Свакојаке мисли ишле су кроз моју главу,- осе^ао сам да ми се приближује последњи час. Љутио сам се на мога друга који овако слитко спава. Истина ви један висмо имали викаквог оружја али могли смо ее рвати с бавдитима пре него вае своЈим ножемима прободу. Кад кад одобравао сам моме другу. Има право.- човек кад спава он је полумртав, ако га закољу при спавању, он неће ни знаги да су га заклали, Овакав страх тенси )е од емрти. Колико је прошло но^и висам могао анати, номрчива је била да ба могао у сат