Гласоноша

погледати; алв ао свој арилици морала ]е зора близу бити. То ме окрепи и мадо надежде улије у моје срце; може дати бог те ће и овај део но^и иа миру про^и. Али кад сам баш о тој надежди миелпо, чујем у кући иепод наше собе, вроз дрвени таван, веки шапат. Устанем и полако завучем се испод кревета. Разговор и шапат све се јасније чуо. Прислоним уво на пукотине взмеђу греда и чујем јасно где механџаја рече: „зар да обадва закољем?" И неко муодговори.* „обадва, обадва; само похитај да не одоцнимо". За тим шкричпуше врата ва мехави, и неко време опет настаде потпуна тишина. Сав сам претрнуо од страха; хтео сам да пробудим мога друга али нисам смео да изађем испод кревета. У томе осетим да се неко пење уз басамаке и опет чујем шанат. Неко рече: „дај ми та{ оштрији вож, а ти полако хајде за мном са свећом". А једаа женски глас рече: ,,само полако да се не разбуде". После некодико тревутака мехавџија отвори врата; држа нож у десној рупи, корачи полагаво покрај нашега кревета, подиже нож и отсече половину шуике што је о дувару виеила; за тим опет полагано оде на врата где га његова жева са свећом чекала. Затворише врата и шапћући доле си^оше. Ја се повратим као да сам на аово ређев, изађем, и завиде^и моме другу који тврдо спаваше, легох у кревет и слатко заспии. Кад сам се пробудио сувце је већ било исеочило и са калабреских брегова грејало кроз мале прозоре у нашу собу. Мој сапутник беше се већ обукао и чујем га како пред гоетионицом чао пева час се разговара; и ја сам одмах био готов. Кад сам сишао доле прекрасан доручак беше спремљен. Тек кад видим и два иечена пилета, сетим се да су се њих тидале ове но^ашње речи: „хоћу ли обадва заклати?" Пошто емо лепо доручковали, платимо наш рачун и весело продужимо наше путовање; али нигда више не желим путовати по талијанским, усамљеним плавинама. Светле иснрице. Више се људи удавило у пиву него у Дунаву. Слога довоси добра многа. Ко ти не може као пријатељ помоћи, може ти вао непријатељ одмоки. ! Са занатом можеш отићи даље него еа хи^дом дуката. Ко прилику пропусти томе срећа окреће леђа. Пред својии адвокатом и лекаром немој наса затајити. Не побели онај који друге оцрни. Просјачки зебац то је најскупљи лебац. Никаква хаљина не доликује жени као скромв:т. Какав је ко мехавџаја, такве му бог и го3! да)е. Нерадник лако на^е празнак. Неирави толике залогаје колико гпто можеш ути. 3 А В А В А. Молим, овде што сте за пиво дали е још два гроша. џ*осг.- Ток нек буде теби за поелугу. Једног трговца бријао је неволико година јеЈН исти берберин. Једно јутро, кад је бидо врге за бријање, дође наједаа путдруги бербејш и поче се спремати да га брнје. „Али, кач је то да еи ти дошао, кад ти ниси мој беЈерин?" рече трговац. ,,Ето тако, одговори берерин, сивоћ сам се картао са вашим бербе^ном, на кад му је нестало воваца, играли сшу наше муштерије. Ја самвасдобиоитако од ад ја ^у вас бријати и ви ^ете мени плаСТРАНЕ ВЕСТИ љд ее какав случај, као што је у Бугарској, аогии, европска дипломација свагда застане неко зрее да види како се та} дога^ај даље раззијг и и какав ће правац узети. Тако се и сада гогаа. Ни једаа кабивет евронских, велики' :илг вије јозп показао шта мисли. Очи су пу :тил да европска штамиа ту ствар са свиј) :тра а пре гресе и да се нека сорта о и ш т е : лње а образује. Ме^у тим Турска долази у еве зеЈгузабуну; Енглеека, која јој је свагда са своим Џветима била на руци, еада кути; а енгле:ке олузвавичне новине држе^и да су то след:твагројепарске сагласвости, веле: кад не^е 1ста.з велике силе да браве Цариград и уго:оре, ве можемз ви ми сами. У Берливу па&'