Гласоноша

Вззсј 7. Ваљево )2 Марта )885 ЗГсджжа, 1. ИЗЛАЗИ умрвикож и петиои ГЖСОПОША ЦЕЗА ЛИСТУ бдив ГОД ЗДИЕПТПОГОД. иесечно50пр. д. огласима 5 пр. дин. од петитпог реда ТЕОФИЛО СЗЕТОГОРСКИ IV. Сунце топло, ејајно од века до века, Спуети се у море ка' еветиња нека. Рекао бих да се угаеи, утопи После њега тама еву земљу поклопи. Кад залази сувце сван у њему гледа Да ничија вије вечита победа; Кад год зађе сунце један свет издане И мртав почива док зора не сване; Кад год зађе сунце тад сс сваки сечи Да му живот бега и западу лети. Малено Је суаце према целом ствсру Као гпто је капља нрема сињем мору ; Век је његов мален, прам целе вечн:сги, Као тто је жижак ирам сунца светлости. Што виње мислимо све даље видимо, Све с' вшпе вселенској мудросги дивимо. Бол је живот света почетак без ковца, Он је све створио а он нема творца; Шта ее год догађа то од њега бива, Из њега взвире у њега се слива. Свуд видимо дела и нова и стара, Али ве видимо енагу гпто их ствара. 3 А В А 3 А. Један пијавица оде у неку вароги на вашар, па купи чизме и врати се ку^и весео и наки^еи. У путу га пиће савлада те легне на среддрума и засии ; а неки брат пр)фе [)а му скипе чизме е ногу. Наиђе аеки с колима, )[а не могав од њега нроки, стане га будити, молећи га да бар ноге уклови како га не би кола п{[егазила. Али пијаница нробудинши се кад по^леди на ноге и види да на њима нема чизама, ног^ичебуповаа: ^терај, нису то моје ноге, на мојим су ногама вове чизме!'* Једнога тврдицу занитају.- ,за тто ти вигд; не^еш да удели.и нросјаку — „Ја се држи;. светсг висма — одговори тврдица — и не^у д; чивим другоме оно што себи ве желим". У рату што га сада воде Кинези и Французи, десио се овакав случа', који лепо карактерип^е образованост и досетљивост кинеских огицира. „Пуцајте ва онај брод Француски", повиче кинески оФицир војпику. „Топ не може да дотури донде", одговори војник. — „А ти пуцај два нут", рече промућурни кивески ОФицир. Кад добро иду запатеки радови онда бива овако : калФа оетави посао, изиђе пред ду)дан и види мачку на крову, он се врати газди са речима; ,.Газда, ево мечке на крочу". „Није мечка во мачка", рећи газда". — Мечка. — Мачка. — „Е ако је мачка, да{ ми рачун, велп калФа, па да идем". — „Мечка, мечка., — новиче газда — само оетани те рали." Кад радови иду рђаво, мајстор скува о благовести само пасуља. КалФа уђе и види да је паеуљ, па ^е рећи газди.— Зар само пасуља? — Није то пасуљ вего риба, реки )де газда — Пасуљ — оиет рекве калФа. „Е кад велиш да је то насуљ, онда да ти дам рачун, па иди од мепе". — На то калФа одговори: „риба, риба мајеторе". Јсдан глуп гоо^один шеГе се на балу са неком лепом девојком, па је рад био да отпочне с њом разговор, али није зпао како ће. Најзад почне: „Јеете ли ви, госпођице, чули шго год о оном пссретном елучају, што се догодио?" — „Нисам госнодипе". — „Ни )а", одговори господин, и с тим се сврши жељени разговор. У неком друшчву водио се разговор о покретностима и не[[окретностима, па једног оца уиитају .- „које су покретности најгоре? „Керке", одгонори отац. ,,Нико нећедаих узме Д' к му ве [[латите." Неки госг у кавани си[[ао воду у бело вино, да )а разблажи. ,Немој си[1ати, [)овиче безазлено дете к^веџиво, „тата је досга усуп".