Гласоноша

НДУЧНЕ ЦРТИЦЕ Лотоп. Свакоме је познато како се у библији помиње, да је некад неки велики потоп био. Дуго се није знало да ли је то само пуста прича, или је баш нешто у етварн било. Та неизвесност владала је све дотле, док се само по библији о потопу судило; али кад се дознало, да осим библије има и других спомевика у којима ее о неком великом потопу говори, овда су многи научници почели веровати у истинитост библијеког предања, ноје није ништа друго но одјек општег предања о нотопу, о коме се код разних азијских народа памти. У најновије време један немачки научвик нашао је и у мисирској књижевности спомева о потопу, о коме се у библији говори, па је ва освову пронађених података извео да је потоп био на дпњем Јеуфрату у Азији, да је од њега страдала сва визија месопотамска, и да му је повод био земљотрее, који се појавио око персиског залива, те се излило море, чему је допринсо и вихор, који се дигао био, и који ни сад у тим пределима редак није. РАЗЛЛЧЛ0 СТЛ (Лако ноаост расте у Једнога дана пре неколико недеља, руски војени министар на неком балу, рече једном свом другу.' ,,Добио сам извештај из ТиФлиса, да јекавкаски губернатор спремио 35 војника са свом војничком потребом, да се из Баку превезу преко каеписког мора, па оданде да иду пешке сувим иреко Киве у Мерв; да се уверимо колико недеља треба пешачкој војсци да тамо стигнс". После два дава, та иста вест изашла је у московеким новиаама овако: ,,Издага је наредба да се једно оделење војсне пошаље у Мерв." После пет дана у берлипеким новипама стајало је овако: ,,Русија је одвојила од своје кавкаске воЈСке 3500 војника и послала их хитно у Мерв, да поткрепи своју војску у средњој Азији. Са СВ&.КИМ руским војником №ТО се умнож^вв тамо, расте и опасноег за енглеску Индију. Руеија хо^е да се користи тиме што је сада изме))у Енглеске и Немачке ваступило ненријатгл,ство. То нека ваучи Енглеску да она вигда не може шкодити немачким интересима, а да но доведе у велику опасност све своје интересе. Русија полагано али постојаао маршира у Азију да оевоји евгдееку Индију ; осим Бисмарка, нико не може руској војсци ре^и/ стој!'' — После пет дана изашло је у бечким новинама следе^е; „Као из ведрпг неба гром, пронео се глае да Русија продире у Азију. По нашим еигурним извештајима отишло је са Кавказа 35 хиљада руске најбоље војске у Мерв. Европа жмури и вишта ве види. Сваку свађу, шго се изме^у европских сила догоди, Русија одмах употреби на своју корист. Једном руком ради на Балкану а другом у Афганистану. Из Петрограда мивиетар спољних послова уверава вепрестаао о вечитом миру, а војени министар непрестано спрема војску па гранипе за вечити рат. Нико незна шта она ради у удаљеним нрајевима Азије и ва Балкану; тридесет годвна има од како ми из Беча вичемо и казујемо Европи руске планове, а Европа се неосврће на то него верује лукавим дипломатима из Петрограда. Једвога јутра кад се Езропа пробуди, виде^е руску војску у Херату и у Цариграду. Евглеска и Аустрија грува ^е се рукама у прси, али би!зе доцкан. Енглееки министар Гледстон зинуо је и неда у Солун Аустрији, која нигда није себичну политику волила; али нека буде уверен, да би снасење Евглеске и целе јужне Европе било кад би ауетријека војска заузела Солув и све земље дп грчке границе, и тиме отворила ееби пут ла брави Цариград; а у случају потребе да освоји и Цариград и тако да спасе целокупност турске царнвине". Поеле нет у.ана штампано ;е крупвим словима у Француским новинама овако: ,,Обчаци, облаци! Пишта друго не видите него саме облаке и у њима страховите громове. Европа и Азија то су две гомиле барута, само једна варпица треба да падне и онда еав свет бн^е у пламепу. Једива Фрапцуска кад је била на висиаи својој, могла је тај пламеп онренути на сре}зу целога човечавства. Енглеска безбрижао је гледала како дивљи Немци ругне наш Париз; Сад ова види, ал је доцкан, ла је њена снага у француској војсци. Удружева три цара чипе данао шта год х<Фе у Еврони и Азчји. Неаерна Енглеска сад }е усамљева и новижена. Њо)ЗИ нредетоји иропает. Педесет хиљада руеке војске отишло је са Кавказа у Мерв, а двеста хиљада Козака стоји сиремљево да полете нротив Енглеске у Инднју." — Нема народа у коме се развила тако знамената трговиаа са књзгама, као у земљама